GLAS NARODA - BLOG BORACA REPUBLIKE SRPSKE | НАГРАЂЕНИ ДЕЗЕРТЕРИ ГРАДЕ СПОМЕНИКЕ

НАГРАЂЕНИ ДЕЗЕРТЕРИ ГРАДЕ СПОМЕНИКЕ

glasnaroda | 07 Jul, 2011 09:42

Отворено писмо Пантелији Ћургузу,
предсједнику борачке организације Републике Српске

НАГРАЂЕНИ ДЕЗЕРТЕРИ ГРАДЕ СПОМЕНИКЕ

         За сваку је похвалу политичка одлука о подизању споменика, али недопустиво је да се са тим светим чином манипулише у политиканске сврхе и да се исти подижу уочи избора ради политичких поена, што је крајње увредљиво и недопустиво.
         Преведено на здрав разум служи као икебана партијама и њиховим првацима испред којих су се сликали после еуфоричних говора након чина отварања споменика.
         Тако су лажне патриоте на подал чин остваривали свој циљ придобијање бирача за своју странку.
           Ни један споменик који се односи на одбрамбено–отаџбински рат 1992 – 1995 од Новог до Требиња није радио умјетник – вајар, већ аутори из чувеног београдског круга двојке: Живковић (омиљени вајар великог доглавника Ј. Б од како је оженио кћерку његовог ађутанта – хрват), Крковић, Димитријевић па и његов млађани син.
Имамо и један ''домаћи'' случај који је за невјеровати. Питам се како је могуће да осведочени војни дезертер Зоран Јездимировић из Бијељине прије пар година буде позван у Лопаре од Борачке организације да измоделује фигуру 2,10 метра у стојећем ставу јунаку отаџбинског рата Манди? Испало је да измоделована фигура апсолутно не личи на Манду, што је било за очекивање па и таква је прихваћена и постављена у центру града.
       Подизање споменика није био основни циљ, него секундарни, као средство да дођу до политичких поена и добити.
        Споменик Манди у Лопарама, Белом Вуку на Палама нису усамљени случајеви.
        Суштина и смисао подизања споменика је меморијалног карактера. Треба да подсјете на нешто, да се сјећање освјежи и незаборави и опомене да знаменити догађаји буду овлаплочени кроз скулптуралну форму адекватном асоцијативном симболиком те као визуелни есеји персонификују конкретно. Некад страдање, некад побједе и јуначки подвизи на путу ка светој слободи увијек ће изњедрити спомен – обиљежја као интелектуалну визуализацију истих у скулптуралном вјерском изразу.
Међутим у већини случајева ситуација је супротна од очекиваног, а то је да у већини подигнути споменици приказују на дебилизиран начин квари синболику, форму и реалног садржаја и умјетничке артикулације. По народном ''ниђе везе с везом''.
     Како објаснити, а да здрав разум схвати да у Сокоцу, Палама, Хан Пијеску, Фочи и другим мјестима у очи избора подигну споменике од бијелог бетона за шта би дотични за требало да кривично одговарају. Аутор споменика је један од ''свете четворице'' из Београда - Крковић. Овако нешто не би ни дебил урадио поготово кад се зна да у овим мјестима нормална температура зими буде - 20, - 25, - 30 целзијуса. И ови као и други споменици подизани су уочи избора чији је једини смисао и циљ што више гласова за политичку партију којој припадају. Све је и сувише јасно, мада све увредљиво понижавајуће.
     О симболици подигнутих споменика је беспредметно разговарати. Чак их има и са аутентичном хрватско–католичком симболиком. Зар шест коцки постављених изнад ''шупљег'' крста неодољиво подсјећа на шест република бивше државе, а знамо да квадрат или коцке су симболи са хрватске ''шаховнице''. Сходно томе добар дио споменика персонификује више хрватску хералдичку симболику па би исти адекватније одговарали да су постављени у хрватским мјестима Широком Ливну, Посушју...
Тако је Дринка Радовановић из Београда урадила фигуру Дучића у Требињу за коју је сваки коментар сувишан осим констатације да је то квази фигура Дучића од квази аутора.

Предлажем да се у Борачкој организацији на републичком нивоу оформи комисија (или неко друго тијело) за подизање јавних спомен обиљежја из одбрамбено–отаџбинског рата 1992 – 1995 годионе, чија би ингеренција и задатак били да на републичком нивоу све радње потребне за подизање спомен обиљежја од почетка до краја спроводи они.
Превасходни циљ ове комисије би био да се спријечи стихијско некопетентно сваштарење људи који о свему овоме немају благе везе, да не буде манипулације према том светом чину. У састав комисије треба укључити компетентне ауторитете из РС: вајаре, Борачку организацију и представнике Владе РС.
Ти споменици и спомен бисте јунака отаџбинског рата све нас, а нарочито омладину треба да поучи и опомене, освјести и едукује, како се не би нешто слично десило у ближој и даљој будућности.

Предлажем да Борачка органиазција оформи умјетничку галерију где би умјетници из Републике Српске па тако из свих православних и славенских земаља излагали гдје би се кроз тај вид културне манифестације промовисао патриотизам слободарски демократски и све позитивно у том смислу српског народа.

А сад би објаснио на личном примјеру какав је однос власти према скоро свим умјетницма – са статусом борца, гдје је било какав коментар сувишан. Школу примјењених умјетности и академију ликовних умјетности вајарски одсјек завршио сам у Сарајеву и дипломирао са оцјеном 10 на тему коју сам сам одабрао Никола Тесла. После ослужења војног рока запослио сам се у „Шипад“ ИРЦ ООУР – Дизајн намјештаја. Са женом и четверо дјеце избјегао сам у родни Соколац, а 21.5.1992. јавио сам се на мобилизацију. Супруга ми се разболела а после смтри супруге 31.12.1994. дефинитивно сам ослобођен војне обавезе, из ОКБ дринског корпуса. И поред тога што сам самохрани родитељ са у то време четверо малолетне дјеце: Срђан, Сунчица, Јован и Стефан рођ. 1990. године, ни до данас нисам запослен по мом мишљењу што сам у току рата јавно и ошто критиковао чувене есдееслије Тупајића и Бјелицу – Цицка зато што су организовали продају хране, муниције, па и оружја потурицама у Горажде. Мјесечна примања су 202 КМ пензије од покојне супруге и 41 КМ социјалне помоћи. Тренутно ''школујем'' троје дјеце: Сунчица – Право, Јован – Црквену умјетност, Стефан – Право и безбједност на Палама.

Соколац, 01.07.2011. године

Милан Ћеранић, академски вајар

Komentari

Re: НАГРАЂЕНИ ДЕЗЕРТЕРИ ГРАДЕ СПОМЕНИКЕ

Vladimir Iljič Lenjin | 01/09/2011, 19:52

"Radujte se ratu vojnici,o braćo moja, jer mir će biti gori..."

Stara njemačka vojnička pjesma

Ko sam ja?

MI SMO ONI KOJI SU SE NAŠLI U OVOJ IZRECI:
''KO ISKRENO I STRASNO LJUBI ISTINU, SLOBODU I OTADŽBINU,
SLOBODAN JE I NEUSTRAŠIV KAO BOG,
A GLADAN I PREZREN KAO PAS''.

Petar Kočić

PIŠITE ARGUMENTOVANO I ODGOVORNO, STAVITE SVOJ PEČAT ISTINE NA OVAJ BLOG...

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Jul 2011					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

GLAS NARODA - BLOG BORACA REPUBLIKE SRPSKE