Изетбеговић жртвовао 5.000 Бошњака да уведе NATO у рат

Монтреал - Догађаји у и око Сребренице 1995. године искривљени су с циљем стицања политичких поена и војне интервенције NATO-а, а свему је кумовао и Aлија Изетбеговић који је осигурао да 5.000 Бошњака буде жртвовано да би NATO био уведен у рат у БиХ.

Наведено је ово, између осталог, у истраживању “Глобал рисрча” о теми “Од Хладног рата до NATO 'хуманитарних ратова' - саучесништво Уједињених нација”, које је за овај независни центар за истраживања и глобализацију из Канаде урадио Махди Даријус Наземроаја.

У истраживању тог награђиваног аутора детаљно је анализирана улога NATO-а у рату у БиХ, Сирији, Либији, Ираку и дешавањима на Косову. Наземроаја је истражио како је NATO почео трансформацију из одбрамбене организације у офанзивну војну силу, и како је та алијанса предвођена СAД, у ту сврху сама себи додијелила хуманитарни мандат.

- Кроз тај “хуманитарни” аспект властитог дјеловања NATO се претворио у офанзивну војну силу склону интервенционизму. Ријеч је, без сумње, о највећој армији која је постојала у историји - навео је Наземроаја.

Жртвовање 

Снаге босанских Срба 11. јула 1995. ушле су у такозвану безбједносну зону УН у Сребреници. Службена верзија NATO-а гласила је да су се послије договора снаге УН повукле из Сребренице, а да су снаге Срба требало да се побрину за локално бошњачко становништво, међутим, када су ушле у то подручје, побиле су 8.000 Бошњака. То је етикетирано као највећи масакр у Европи од Другог свјетског рата.

- У стварности, догађаји око Сребренице су искоришћени и искривљени да би се оправдао  војни одговор NATO-а због бијеса јавности. Представници Бошњака нису хтјели да Црвеном крсту дају имена оних који су напустили Сребреницу, што је довело до “пренадуваног” броја несталих. Касније се показало да је стварни број страдалих значајно нижи од почетног - наведено је у истраживању.

Наземроаја наводи и изјаву највишег званичника УН у БиХ Филипа Корвина који је тврдио да су догађаји у и око Сребренице искривљени с циљем стицања политичких поена и војне интервенције NATO-а.

- Тада је амерички предсједник Бил Клинтон посавјетовао Aлију Изетбеговића да 5.000 Бошњака треба да буде жртвовано како би NATO био уведен у рат у БиХ. Преживјели чланови бошњачке делегације из Сребренице изјавили су да им је Изетбеговић рекао да ће NATO војно дјеловати против Републике Српске ако буде бар 5.000 мртвих Бошњака - истакао је Наземроаја.

То је поткријепљено извјештајем УН од 15. новембра 1999. године “Пад Сребренице”, који ову чињеницу помиње у параграфу 115. Навео је да је и командир полиције у Сребреници такође потврдио Клинтонове захтјеве Изетбеговићу за “жртвовањем”, чиме би се створила могућност за акције NATO-а против Срба.

Демонизовање

- Током рата у БиХ све стране су починиле ужасне злочине. Међутим, злочин Срба у БиХ због којег се укључио и NATO није био етничко чишћење. Злочин Срба у БиХ је био тај што су се борили за очување Југославије. Чак и Хрвати и Бошњаци у Хрватској и БиХ који су били за опстанак Југославије и међунационални мир су “обиљежавани”, демонизовани и убијани - написао је Наземроаја.

Навео је примјер Фикрета Aбдића, који је у Хрватској оптужен као ратни злочинац након што је напустио БиХ, те шефа полиције у Осијеку Јосипа Рајхл-Кира, кога су убили хрватски националисти јер је настојао да сачува мир.

NATO је интервенисао у БиХ како би промијенио однос снага. Све до тад Срби су били војно надмоћни на терену. Да NATO није интернационализовао кризу у БиХ и интервенисао, Срби би преузели контролу над цијелом земљом и сачували је у оквиру Југославије. То би успорило или чак зауставило евроатлантско проширење на Балкан.

Наземроаја наводи да су хуманитарни ратови, поготово они под изговором доктрине “Одговорност за заштиту”, савремени облик империјализма.

Класични образац који користе Уједињене нације и њихови савезници за њихово извршење је тај да коалиција влада, медијских кућа и невладиних организација једногласно прогласи нешто за етничко чишћење.

Те оптужбе, често језиве и неистините, служе за морално и дипломатско покриће за разноврсне санкције којима се изолује и наруши земља која у том случају служи као мета, што опет утире пут према војној интервенцији. То је постхладноратовски “модус операнди” СAД и NATO-а.

Војне интервенције NATO-а у Југославији, Aвганистану и Либији биле су и остале колонијалне инвазије под маском хуманитарних акција. 

Косово

Наземроаја наводи да су борбе између српских снага и илегалне Ослободилачке војске Косова (коју су и СAД означиле као терористичку) у Рачку 15. јануара 1999. искоришћене за стварање слике о геноциду и етничком чишћењу идеалне за оправдање рата. До тог тренутка NATO и медији су Србе успјешно демонизовали као оне који су вршили етничка чишћења по бившој Југославији, тако да је Aлијанси било врло лако да додатно оцрни Србе.

- Јавно се зна да су тадашњи државни секретар Медлин Олбрајт и ОВК заједнички радили на стварању хуманитарног предтекста за интервенцију, пише у анализи.