РМ: Јесте се Ви

 СВЕ СУ ТО МОЈИ СИНОВИ...

Mladićeva fascikla rešava Dadino ubistvo

 

GENERAL Ratko Mladić, koji je u zatvoru u Sheveningenu, mogao bi dosta da pomogne u rasvetljavanju ubistva i otkrivanju ubice i nalogodavaca novinarke Radisave - Dade Vujasinović, koje se dogodilo 1994. godine, tvrde za "Novosti" bivši obaveštajci sa leve obale Drine, insistirajući iz razumljivih razloga da budu anonimni. Po njima, ubistvo Dade Vujasinović i (samo)ubistvo Mladićeve ćerke Ane, najverovatnije, su u tesnoj vezi, pa smatraju da će general Mladić biti sasvim kooperativan.

Na naše pitanje, kako objašnjavaju tu okolnost, naši sagovornici podsećaju da je Dada Vujasinović ubijena u godini kada su kulminirali sporovi, sukobi i razmirice tadašnjeg vojnog i civilnog rukovodstva na Palama, "što je još tada bilo dobro poznato i široj javnosti". Po njihovim rečima, navodno Ratko Mladić je imao pouzdane informacije da ga prate civilne službe "zbog neposlušnosti", pa je bukvalno o svemu vodio računa.

MLADIĆEVA ĆERKA
NAŠI sagovornici ocenjuju da je policija Srbije na sjajnom tragu ubicama Dade Vujasinović, naravno, pod uslovom da pomognu i Ratko Mladić i njihove kolege iz policijskih i drugih agencija iz RS i BiH. Pogotovu što su ubistvo novinarke Dade i samoubistvo Mladićeve kćerke Ane povezani.

- General Mladić je tada Dadi Vujasinović kao, bez sumnje u to vreme jednom od najuglednijih i najhrabrijih novinara u Srbiji i SR Jugoslaviji, dao dokumentaciju o kriminalu koji se odvijao na levoj obali Drine i čiji su akteri bili neki od najviših predstavnika vlasti Republike Srpske - tvrde naši sagovornici. - Svu tu dokumentaciju, spakovanu u zelenu fasciklu, Mladić je Dadi predao u Beogradu. Imamo informacije da, kad je čuo da je Dada ubijena, Mladić je pitao da li je pronađena i zelena fascikla, a dobio je odgovor da nije!

Upitani, zašto se o tome tek sad govori, naši sagovornici ističu da je u pitanju otkrivanje dokumentacije koja je bila daleko od očiju javnosti, a pripada nekadašnjim tajnim službama na levoj obali Drine, a potom i preciziraju:

- Srđan Knežević, bivši zamenik načelnika policije u Istočnom Sarajevu, koji je došao na to mesto posle sukoba Karadžića i Biljane Plavšić, pronašao je dokumentaciju o praćenju generala Mladića od 1994. godine i druge važne informacije i o tome je obavestio tadašnjeg svog šefa Ljubišu Savića Mauzera, načelnika Uprave policije MUP-a Republike Srpske. Mauzer nije stigao ni da dođe do Pala, a Knežević je ubijen. Važno je napomenuti da je, iz tih i drugih razloga, kasnije ubijen i Ljubiša Savić Mauzer, kako ne bi tragao za tim dokumentima koji su tek nedavno ugledali svetlost dana.

Iz te dokumentacije, uveravaju naši sagovornici, može se zaključiti da je Dada Vujasinović u Beogradu duplo praćena jer osim bezbednjaka iz Srbije, na nju su, navodno, motrile i njihove kolege sa leve obale Drine, "uglavnom zbog kontakta sa Ratkom Mladićem". Oni ističu da je poznato koji je Bijeljinac svojevremeno u nekoliko navrata vozio poznatu novinarku, kao i da njen egzekutor danas, navodno, slobodno živi u Bijeljini i u bliskim je odnosima sa jednim od, u to vreme, "najviđenijih" bezbednjaka, na levoj obali Drine.

Istina o hapšenju Radovana Karadžića:

«RADOVANOM» PO «LUDOM NARODU»

Piše: Ivona Živković

	ODISEJA 3001: "Nekada davno na ovoj planeti su živeli čovekoliki ljudi koji su imali razmišljanja i izuzetan intelektualni potencijal. Na žalost, to se od nas danas prikriva. Mi danas učimo u školi da smo mi prva razumna bića na planeti Zemlji".

   Da li ste primetili da ni jedan uticajan medij u Srbiji niti u svetu nije postavio pitanje: da li je čovek sa bradom koji je predstavljen kao Dragan David Dabić zaista Radovan Karadžić, vođa bosanskih Srba u poslednjem građanskom ratu u BiH i odbegli haški optuženik? Baš kao što mnogi nisu posumnjali u identitet "uhvaćenog" Sadama Huseina? Čemu je svrha postojanja tolikih novina ako im je svima udarna vest ista?

    Verujem da su neki od vas ipak primetili da uhvaćeni D.D. Dabić prosto ne liči na Radovana Karadžića. Takođe 99 posto ljudi Radovana Karadžića zapravo nikada nije ni videlo uživo. Ali mediji zato i služe da nam pruže informaciju, zar ne? Mogu li SVI mediji da lažu, posebno ako svi objavljuju ISTO? Naravno da mogu jer se od vas od ne očekuje da informacije koje plasiraju mediji proverite. To i niste u stanju. Kako da kao običan građanin uđete u pritvorsku jedinicu Specijalnog suda u Beogradu i kažete: Hoću da vidim Radovana Karadžića koga ste uhvatili. Ne verujem u ono što pišu novine."

    Naravno, teško naoružano obezbeđenje je baš zato tu da niko to ne bi mogao da proveri.

     Dakle, vi ne možete da znate istinu, ali možete u nju da sumnjate ili da verujete. Uveravanje ljudi je upravo veština koja je sastavni deo psihološkog ratovanja i naziva se propaganda.     Verujem da većina vas koji posećujete ovaj sajt shvatate da je Srbije danas okupirana zemlja. To što strana vojska nije još na ulicama najvećih gradova Srbije, verovatno je samo pitanje vremena. Da bi strana vojska ušla potrebno je prvo izazvati nemire i pojačati političke netrpeljivosti do nivoa kada do zuba naoružani "mirotvorci" moraju da uđu da razdvajaju zavađene građane, politički i etnički podeljene. I kad su već tu pokupe svoj "ratni plen". A mediji su najbolje sredstvo za stvaranje podela i raspirivanje mržanje. Za početak - LET'S START THE GAME:

KO JE OD OVIH LIKOVA RADOVAN KARADŽIĆ?

    Zanimljivo je da svakog dana od nekuda stižu u SVE novine gomile fotografija bradatog čoveka za koga se tvrdi da je Radovan, i koji je  toliko upadljiv da je teško da takvog čoveka ne primetite na ulici. Ko donosi svim redakcijama te slike? Veliki broj ljudi je ovog čoveka jednostavno viđao na ulicama Beogradai i mnogi se toga sada sećaju. Naravno, obavaštajne službe i lovci na ucenjene glave, poznato je, toliko su «slabovidi», «gluvi» i «maloumni» da im na pamet ne bi palo  da preispitaju ko to krije svoje lice iza tako velike brade. Ako su boravili u Srbiji posebno da bi locirali Radovana, za koga je Karla del Ponte rekla da ima informaciju da se on skriva u Srbiji, sigurno da su ga tražili ispod velikih kamenova i po žbunju, ali nije im na pamet palo da ga traže među ljudima. Posebno nakon iskustva sa iračkim liderom Sadamom Huseinom koga su lako «našli» u jednoj rupi u «majušnom « Iraku (koji Amerikanci izgleda poznaju kao svoj džep).

     Super-obučenim tragačima i elitnim obaveštajcima koji su 10 godina jurili Radovana sva škola i inteligencija, ogromne pare i logistika širom sveta, izgleda slabo vrede. Po izveštajima srpskih medija, «pola» Srbije je uočilo ili bilo u kontaktu sa harizmatičnim bradonjom, koji se predstavljao kao bioenergetičar, samo CIA, BIA, MOSAD, MI6, BND i profesionalni lovci na ucenjene glave godinama ništa sumnjivo nisu primetili u delovanje jednog psihijatra bez diplome koji se upadljivo šetao ulicama.

    Bože, kako je lako bilo jednom provincijskom psihijatru da namagarči najmoćnije obaveštajne službe sveta! Izgradili su sistam ""Ešelon za osluškivanje svih komunikacija u svetu, a nisu reagovali na njegove razgovore mobilnim telefonima sa bratancem, u kojima je koristio reći: «Anči», «Tetka», i «Hitler». Ne posumnjati ni jednog trenutka da Radovanu pomažu najbliži rođaci, odraz je totalnog diletantizma, pa će mnogi elitni obaveštajci koji deluju na Balkanu morati da dobiju otkaz zbog ovoga, zar ne? Verujete li u to?

     Ja, ipak, verujem da je čitava ova priča neverovatna sprdnja sa srspkim lakovernim narodm i lažnom i neukom političkom i medijskom "elitom". Ova novokomponovana "elita" na žalost i postoji zato jer zna samo ono što treba da zna , i ni "mrvu" više od toga. Baš kao i većina drugih političkih marioneta  u svetu. Nije li se tako upravo pravdao bivši američki predsednik Ronald Regan , pokušavajući da objasni da nije ništa znao o trgovini oružijem u aferi Iran-kontra. Tada je objasnio da američki predsednik zna samo ono što mu dostavljaju kao informacije njegovi najbliži saradnici. I ono što objavljuju mediji, naravno.

    Ali Srbi su, pored toga što su lakoverni i »lud narod». Tako reče famozni komunistički psihijatar Jovan Rašković, koji je  Srbe u Krajni podstrekivao na otpor Tuđmanu, a kao najboljeg lidera bosanskim Srbima (za «velikosrpsku» pobunu protiv Izetbegovića )predložio im je izvesnog Radovana Karadžića, takođe bivšeg komunistu i kockara, čoveka lepljiih prstiju kome je teška robija, na čudan način izmakla. Umesto toga, iako ga niko u Sarajevu, osim policije i bezbednosnih službi  do tada nije ni znao, on postade «cenjeni» narodni lider. Prethodno je iz neutvrđenih razloga (kažu specijalizacija u Americi) odlično naučio engleski jezik (kako bi bio bolji lider Srba, valjda), a kriminalni gresi su mu oprošteni. I on preko noći postade najveći srpski patriota preko Drine.

     Da je srpski narod zaista lud vidi se i po žestokim uličnim protestima gde Karadžićevi sledbenici i obžavaoci, koji su u vreme njegovog liderstva imali jedva deset godina ili se nisu još ni rodili, neustrašivo demonstriraju i čak neki kidišu na kamere Soroševog B92 (koji nikada ne laže). Ceo svet sada može da vidi kako su Srbi ludi i divlji narod i kako je nacionalizam tu uvek prisutan i kao guja samo vreba da iskoči.

    Kao kada islamski fundamentalisti u Avganistanu istrče na ulicu i pred kamerama CNN-a naprave haos zbog toga što su američki čuvari u zatvoru Guantanamo, hiljadama kolimetara daleko, bacili primerke Kurana u klozetsku šolju. Kako su u Avganistanu saznali šta se događa u zatvoru Guantanamo? Jednostavno, to je objavo globalni i uticajni nedeljnik "Newsweek". Vlasnik ovog magazina je porodica Eugena Mejera, bivšeg guvernera američke centralne banke FED i Svetske banke. Da li su stvarno američki vojnici to uradili? Naravno, mediji nikad ne lažu. Posebno kada su u službi krupnog kapitala i globalne oligarhije.

    Tako su i CNN, SKY, FOX, BBC (koji takođe nikada ne lažu) objavili vest o hvatanju Karadžića, pokazujući slike bradatog čoveka, ali bez snimka koji bi pokazao da je to baš Karadžić. Fudbaler Džajić je slikan sa lisicama na rukama kada je hapšen, ali najtraženiji haški begunac  – ne. Da li je Karadžić uošte prošao kroz Beograd i Specijalni sud? Ili je možda pre dve godine pušten na ulice obučeni agent-maneken (možda glumac-mason) sa lažnim ispravama na ime Dragan David Dabić, koji se upadljivo šetao privlačeći pažnju naivnih Srba, dok se pravi Karadžić nalazio u nekom američkom zatvoru dobro "skriven"?

    Zašto porodica nije mogla da ga vidi u Beogradu, a mogli su o njegovim aktivnostima do detalja da za medije izveštavaju neidentifikovani i "pouzdani" izvori iz Specijalnog suda?

    Žena Sadama Huseina, nije baš uspela da prepozna svoga muža koji je pustio bradu, koju u životu nije nosio i nije je skidao ni na vešalima. Da li bi i Karadžićeva žena možda imala sličan problem? Naravno, ne bi joj problem predstavljala brada, jer se bliski ljudi prepoznaju i na drugi način. Možda bi primetila da joj muž više ne gricka zanoktice, da ne češe olovkom uši, da nema više perut u kosi i ne provlači nervozno rukom kroz kosu, što su sve bili njegovi neurotični tikovi koje nije mogao da obuzda dok je bio predsednik Republike Srpske. Zna se i da je danju dugo spavao, a noću radio i da je bio nesiguran u donošenju mnogih odluka, pa je često zvao telefonom svoju ženu uz obrazloženje: "Moram da pitam Ljilju..." Sve to je plastično opisala Biljana Plavšić, koja ga je dobro poznavala, u svojoj knjizi "Svedočim". Sada nakon deset godina skrivanja i teškog pritiska, takav neurotičan i neodlučan čovek bi morao da bude u totalnom psihičkom rastrojstvu. Ali, «srpski junak Radovan» je, kažu mediji savršeno smiren, harizmatičan i psihički stabilan. Postao je iscelitelj i guru koji pije šljivovicu. I razvio je sve one junačke osobine koje srpski narod najviše voli.

        MEDIJI NIKADA NE LAŽU!

         Ipak, brojne su nebuloze koje iritiraju svakog inteligentnog čoveka objavljene u medijima koji na naslovnim stranama izveštavaju o «uhvaćenom Karadžiću»: on je iako bez diplome i sa lažnim ispravama našao sebi toliko dobrih poslova, da je uspeo da plaća stan na Novom Beogradu, putovao, slikao se, išao u kafane i to baš u "Ludu kuću", učio da svira gitaru, sintisajzer, imao navodno ljubavnicu, otvorio sajt na Internetu i čak ga hostovao u SAD. "Glupi" Amerikanci koji kontrolišu svaki telekomunikacioni signal na svetu nisu se setili da provere ko hostuje sajt sa internacionalnim domenom: www.psy-help-energy.com i to sa tekstom na engleskom.

    Čovek koji je "Radovanu" radio sajt, iako je dvadesetak puta bio kod «Radovana» u stanu na Novom Beogradu , nije mogao da se seti gde je  «Radovan» tačno stanovao (!) Radovanov bratanac, na koga niko nije do sada sumnjao da pomaže svom stricu, šeta se i dalje slobodno po Beogradu, čak i javno priznaje da je skrivao čoveka koji je izvršio «najteži genocid nakon Drugog svetskog rata». I niko ga ne hapsi ni nedelju dana nakon «otkrića» Radovana. Naprotiv, on sa ponosom pokazuje novinarima gde je stanovao njegov strika. I sve te nebuloze prenose svi srpski mediji.

   Najgora je ipak režirana predstava za transportom Karadžića u Hag u ranim jutarnjim satima. Defile limuzina, džipovi, vladin avion, helikopteri... Tajna akcija toliko napadna da su je kamere detaljno propratile. Znalo se i mesto i vreme kad će šta uzleteti i sleteti. Kao na filmu. Samo se nije video pritvorenik. Naravno, jer ga tu nije ni bilo. Brojna policija, kao ukras, obezbedivala je - NIŠTA. A da je Radovan zaista uhvaćen u Beogradu, mogao je jednostavno biti bez ikakave medijske pompe krišom uhapšen i potom krišom, nakon sprovedene procedure, izveden iz Specijalnog suda i otpremljen u Hag. Onda bi mediji bili informisani. I ne bi bilo predstave za narod. I sva paradiranja i dizanje tenzije među građanima i političarima bili bi izbegnuti. Ali medijska predstava je deo igre. Šta bi Amerikancima značilo rušenje kula Svetskog trgovinskog centra 2001. da to nisu kamere zabeležile? Zato se morao napraviti dramatičan događaj, moralo se građanima objasniti gde je bio Karadžić deset godina.

    Slike Radovana Karadžića, koje je neki "nevaljalac" i pored ogromnog obezbeđenja "uspeo" da snimi i čak proda strancima, ali ih ne publikuje pre Radovanovog odlaska u Hag, takođe predstavljaju uvredu za iole inteligentnog čoveka. Mešanje fotografija (fotomiks) gde se "pretapa" lice D.Dabića i pravog Radovana kako bi se u percepciji ljudi stvorila adekvatna zbrka, pošto mozak ima prirodnu tendenciju da slične detalje povezuje u celinu, ima za cilj da takav miksovan lik usadi u mozgove miliona ljudi. Običan narod za ove trikove ne zna, ali mom rediteljskom i montažerskom oku oni jednostavno nisu mogli da promaknu. Ista tehnika je primenjena i u slučaju Sadama Huseina. Očito, ista ekipa za medijske manipulacije na sličnom zadatku.

     Ono što je identično u sva tri lika su obrve i to je cetralna tačka raspoznavanja i komparacije. Zanimljivo je kako one nisu posedele ni kod Dabića ni kod Karadžića. Da li su možda ofarbane? To bi bilo najlakše izvesti.

      Režiseri ove predstave su smetnuli sa uma i dva detalja: Radovan Karadžić je dalekovid i on nosi naočare sa plus dioprijom za čitanje, što se vidi na snimku iz vremena dok je bio predsednik Republike Srpske. Takve naočare sa plus dioptrijom i istim ili sličnim ramom koristi očito i danas i to smo videli u direktnom prenosu prilikom prvog pojavjivanja u haškoj sudnici.

Te naočare on drži u ruci i na "ekskluzivnoj fotografiji Blica" za koju kažu da je snimljena odmah nakon hapšenja i brijanja i šišanja u Beogradu, krajem jula 2008. Samo dan pre toga on je kao D.D. Dabić, nosio stalno velike naočare, kakve su obično sa minus dioptrijom, što znači da je kao Dabić bio kratkovid. Sa takvim neadekvatnim naočarima on bi imao velikih problema da se kreće i to bi morali svi da primete. Promeniti identitet sa lažnom ličnom kartom i frizurom je lako, ali promeniti dioptriju preko noći nije baš tako jednostavno.

     Radovan koji je "sveže obrijan" i "tajno" slikan kako sedi i pozira (slika desno) očigledno je snimljen pre više godina. Uštogljen i uplašen stav i povijene ukočene ruke pokazuju da je on psihički slomljen čovek i da je već dugo vremena u zatvoru. To nije čovek koji je samo nekoliko dana pre toga svirao gusle, šetao se po Beogradu, imao švalerku i zamajavao čitav svet, i najelitnije obaveštajce, a onda iz Specijalnog suda Srbima slao optimističke poruke. Ova fotografija je očigledno je snimljena mnogo godina ranije i uočljivo je da je Radovan na njoj mnogo mlađi i puniji od sasušenog i ispijenog lika koji se pojavio u haškoj sudnici 31. jula 2008. Koža lica ne opušta se toliko za samo tri do pet dana, već najmanje pet do deset godina.

     I kosa koju začešljavate na istu stranu godinama, počinje sama da se povija na tu stranu. D.D. Dabić je godinama nosio simetrično razdeljenu kosu po sredini čela i ona nije mogla preko noći da počne da naleže na njegovu levu stranu kao kod pravog Radovana Karadžića, koji očigledno nikada nije nosio dugu kosu razdeljenu po sredini. U Specijalnom sudu u Beogradu su čak imali i veštog frizera da pritvorenika lepo podšiša u njegovom stilu. Ako ste mislili da u srpskim zatvorima šišaju mašinicom do glave, jer im je tako lakše, izgleda da ste u zabludi.

     Svi mediji u Srbiji o ovom hapšenju, očigledno, lažu i to u dogovoru sa ovim velikim srpskim "junakom", Radovanom Karadžićem.

     KO DOBIJA IZ SVIH OVIH LAŽI?

    Kome je u interesu da preko medija sluđuje «lud narod» i čitav svet ubeđivanjem da je čovek sa bradom, Dragan David Dabić, zapravo Radovan Karadžić, o kome se sve što je radio u zatvoru Specijalnog suda znalo,  ali se nikako nije slikao. Kome treba Radovan Karadžić koji je «uhvaćen u Srbiji?» 

    Odgovor je jednostavan: ONIMA kojima je bio potreban «uhvaćen» pa osuđen i «obešen» Sadam Husein, kojima je bio potreban «terorista» Osama bin Laden, zbog koga se čitav svet naoružava i militarizuje i prisluškuje, kojima je bilo potrebno rušenje kula STC-a u Njujorku i izvesni Muhamed Ata (čiji je pasoš kao «dokaz» čudom preživeo u ruševinama). To su isti ONI kojima su bila potrebna dva svetska rata da bi stvorili svoju državu Izrael (da nadzire Suecki kanal kuda prolazi nafta), kojima je bio potreban Hitler (koga su finansirali i doveli na vlast) da proganja i zastrašuje Jevreje po Evropi (kako bi se naterali da se presele u prazan Izrael), kojima je bio potreban Trocki i njegovi boljševici (koga su finansirali, obučili i doveli u Rusiju) da sruše cara i uspostave komunizam. To su oni  kojima je bio potreban rat u Vijetnamu (dok su bombama tragali za naftom u priobalju) i kojima je bilo potrebno razaranje Iraka kako bi se dočepali iračke nafte. Istima je bio potreban i etnički sukob na prostoru bivše Jugoslavije, kako bi napravili novo krizno žarište u srcu Evrope i simbolično demonstrirali svoju vojnu moć uobličenu u NATO savez koji je na 50-to godišnjicu postojanja pokazao političku slogu u zemljama koje treba podvesti pod njihov projekat - EU. Vojna sila na svu sreću je bila daleko manjeg intenziteta od one primenjene u Iraku. Zanimljivo je da u projekcijama CIA političkih dešavanja do 2020. Srbija i BiH, kao ni Albanija i Crna gora nisu predviđene kao članice EU. Srbija je danas fašistička zemlja sa kojom vladaju strane tajne službe uz pomoć korupcije i specijalnih sudova, spcijalnog tužilaštva i specijalne policije. "Saradnja sa Haškim tribunalom" kao "uslov" pristupanju EU samo je bio izgovor da bi se uobličila gestapovska srpska država.

    Na ovom kriznom žarištu, gde je posejana etnička mržnja, biće moguće još jednom , po treći put, raspaliti novi svetski rat.

     Ko su ONI?

    Kada je pre nekoliko godina kontroverzni Englez, Dejvid Ajk izdao svoju knjigu «Najveća tajna», sažeo je na veoma popularan način mnogo istorijskih detalja koji su zvaničnoj istoriji bili potpuno nepoznati. Uradio je to (možda baš pod zaštitom nekog nad-vlastelina) kako bi običnim ljudima uz malo fantastike sa kojom sve navedeno deluje prilično sumanuto,  razotkrio upravo tu hiljadama godina čuvanu tajnu. Ta tajna glasi: svetom vladaju dinastije povezane krvno i interseno i neke vuku  korene još iz drevnog Vavilona. Preciznije svetom vlada i danas jedno trgovačko bratstvo nazvano Vavilonsko bratstvo. Ovo bratstvo je svoje trgovačke poslove stotinama godina razvijalo vešto praveći sebi slobodne trgovačke puteve na Istok i na Zapad. U Evropi su ovi trgovci ostvarili najveći uticaj u vreme i nakon navodne propasti stare rimske imperije, koja zapravo nikada nije propala već je samo promenila ime. U kasnijem periodu su u Evropi bili poznati kao venecijanski trgovci.

     Njihov simbol je vavilonski lav i danas prisutan na mnogim porodičnim, državnim i korporativnim grbovima. Baš kao i egipatska piramida, koja se nalazi na američkom dolaru, novčanici koji ONI emituju preko svoje privatne banke FED. Simbol trougla se takođe nalazi u nazivima mnogih svetskih kompanija koje su sve deo jedne familije.

    I Dragan David Dabić je, ne slučajno,  imao na svojoj vizit karti simbol trougla. Za one koji proučavaju svetsku zaveru ovo je najbolji znak ko stoji iza Karadžićevih ratnih «zasluga» i njegovog «hvatanja», ubijanja bosanskih Muslimana (stvaranja Bošnjaka) i čitave njegove političke karijere. David i trougao su cionistički simboli. Cionizam je kao i komunizam tvorevina iste venecijanske (vavilonske) trgovačke vlastele. I nema veze sa drevnim Judejima.

    Sam sistem vladanja ovog Bratstva napravljen je odavno na hijerarhijskom modelu baš u obliku piramide, što je i logično jer se samo tako može efikasno vladati. Održao se i do danas, ali je vlastela danas za obične građane nevidljiva. Šuma od koje se oni ne vide zove se - demokratija. Za demokratiju kao sistem vladavine važi stara srpska izreka: sto babica- kilavo dete.

    Dok se narod kilavi i bira svoje političke babice da bi ga zamlaćivali i obmanjivali, vlastelini jačaju svoju istinsku moć. Ona počiva na prikupljanju zlata, kontroli novčanih tokova i trgovačkih puteva, kontroli prirodnih resursa (hrane, minerala, energenata), kontroli medija (uključujući tu i sve religije), nauku i istoriju i kontrolu naših života. Naravno, jer mi smo svi njihovi podanici, a građani bez zemljišnog poseda su čisti robovi. Zato oni najviše vole građansko bezemljaško društvo i plaćaju razne nevladine organizacije tipa "građanske inicijative".

    Ovu filozofiju trgovaca i njihovu težnju ka globalizmu, mnogi sledbenici globalizma a koji koji nemaju ni zrno kapitala, uopšte ne razumeju.

        ŠTA JE GLOBALIZAM?

    Zamislite da ste investirali nekoliko milijardi dolara  u naftne bušotine u Saudijskoj Arabiji. S obzirom da je u pitanju posed koji nije vaš, morali ste nekim ugovorom da dobar deo kolača (nafte) na mestu gde bušite ostavite vlasniku. Recimo da je to neki arapski vlastelin (šeik), koji ima kontrolu nad lokalnim stanovništvom. I sa njim ste napravili pogodbu. Problem je što naftu odatle treba da transportujete preko 15 000 kilometara na najveće tržište, na primer SAD.

    To znači da morate skupocenu sirovinu prevesti preko još mnogo tuđih poseda. Zamislite da vas svaki vlastelin oporezuje, uzme vam deo robe ili vas jednostavno svojom vojskom presretne i uzme vam svu naftu. Dakle, morate smisliti kako da kroz sve teritorije obezbedite prijateljski dil, ali takav da vas košta što manje.

    Ova međunarodna trgovačka veština se naziva još politikom. Država je najveći ekonomski posed.  Veština međudržavne trgovine se naziva državnom politikom. Kada ste u poziciji da morate da transportujete robu (u ovom slučaju naftu)  preko više država onda je najbolje da imate kontrolu nad tim državama i narodima. Kako ćete je ostvariti pitanje je samo vaše domišljatosti i fizičke sile kojom raspolažete.

    Možete pobiti narod i izvršiti genocid i jednostavno isprazniti teritoriju. Možete ubiti vlastelina i njegove naslednike sa kojima ne možete da napravite dobar dil, i onda putem kontrolisane revolucije ( uz pomoć demokratije ili komunizma) postaviti svoje robove na «vlast» ili svoju ili familijarnu vanbračnu decu (da niko ne zna da su vaša) što je učinjeno u Rusiji, Francuskoj, Nemačkoj, Titovoj Jugoslaviji.  Ili dovedete članove dalje familije koje stavite na kraljevski tron (što je učinjeno u Engleskoj, Holandiji, Španiji, Kraljevini Jugoslaviji...) A možete se bračno oroditi sa vlastelinskom porodicom, ukoliko su oni u stanju da vam budu dobri biznis partneri. Kod vlastele brak i deca su takođe biznis. Priča o bračnoj ljubavi ili ljubavi prema deci je priča za narod. Deca su naslednici i nastavljači gramzive krvne loze. A ženidbe i udaje sa krvnim srodnicima su zato najpoželjnije. Nema mnogo "razvodnjavanja" zle krvi . Što veće mešanje krvi je preporučljivo samo za običan narod. Zato se incest najoštrije osuđuje.

    Tako je za globalan biznis najvažnije imati «friendly government» na svakoj teritoriji kuda se protežu naftni putevi. Brisanje granica i regionalno i nacionalno prekomponovanje teritorija , ali i naroda, je zapravo uređivanje puteva kojim se transportuju nafta, zlato, dijamanti i mnoga druga roba, ali i oružije i droga kao biznis iz koga se finansiraju tajne operacije tajnih službi. Niste valjda ludi da vi to plaćate? Jednostavno im napravate prostor da se sami snađu i pomozite im da "operu" pare na vašim Kajmanskim ostrvima.

    Marionetske stranke i nevladine organizacije, koje finansiraju i kontrolišu oni koje ste pustili da se "sami snađu" , nepogrešivo će se zato u "svojim " političkim ideologijama i programima zalagati za brisanje državnih granica i preuređenje državnih institucija. Poželjna je regionalizacija, a unitarna jaka nacionalistička država će se prikazivati narodu kao najveće zlo. Komunizam i liberalizam samo su neke od ideologija koje su vaši stručnjaci za ideološki rad teorijski obradili i servirali onim mozgovima koji su kao sunđer spremni da sve to upiju. Sva sreća da preko 95 posto ljudi na svetu upšte ne koristi svoj mozak za razmišljanje, već isključivo kao antenu (sunđer) za primanje informacija.

Članovi Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, kao dva deteta koja žele da se istaknu, zajedno drže sliku "maskiranog Radovana" na konferenciji za novinare 22.7.2008. Da nije tužno...

    Ljudi koji žele da imaju svetski biznis znaju da se bogatsvo ne stiče preko noći i da za to treba imati i znanja i strpljenja i, naravno, pravilno odgojene potomke - naslednike. Zato se veština vođenja politike uči u najelitnijim i najskupljim školama. Državna politika koja se izučava u građanskim školama namenjenim podanicima, kao što su komunistički fakulteti koje je otvorio za brzu "edukaciju" raje Josip Broz, samo su obična magla za robove koji vole da se kite akademskim titulama. Ali tu znanja nema, Pravo znanje ne može dobiti svako. Trgovačke tajne i istorija koja nigde nije zapisana prenose se sa kolena na koleno samo odabranima da vladaju. Beogradski Fakultet političkih nauka je upravo škola za učenje GLUPOSTI.

    Tako, kada ostvarite dovoljno moći, i zaradite prvi trilion dolara (što je najmanja ulaznica za klub vlastelina) možete lako da slabite konkurenciju i sve potencijalne konkurente podredite svojim interesima. Ili ih jednostavno uništite.

    OD LJUDI NAPRAVITI «MAJMUNE»

    Na prostoru od oko 15 000 kilometara kuda sa Srednjeg Istoka do SAD prenosite naftu živi nekoliko stotina miliona ljudi. Sve njih morate vešto kontrolisati, kako vam ne bi opelješili zlata vrednu naftu. Znanje je moć koje vredi više od ubojitih bombi, pa onaj ko poznaje ljudsku dušu zna i da njome upravlja, odnosno zna da se ljudskom spoznajom može lepo manipulisati. Kao testom. Nekada su to radili sveštenici, a danas agenti uticaja. Platite stručnjake da vam taj posao odrade i to najbolje tako što ćete od ljudi napraviti «majmune» koji neće shvatiti šta je za vas nafta i kako vi pravite biznis sa onim što izvlačite iz njihove zemlje.

    Dakle, ako vam je tržište globalno, morate nametnuti čitavom svetu sistem edukacije i informisanja koji će ih totalno umajmunisati u intelektualnom smislu. Napravićete od podanika «majmune» koji će se zadovoljavati samo bananama. Te banane ćete uobličiti u novac, čiju vrednost vi kontrolišete, a onda među »majmunima» napravite podelu tako da oni koji više rade za vas (i zapravo su veći majmuni) budu bolje plaćeni. I svi "majmuni" će početi da se zalažu za kapitalizam i globalizam.

	"I am not a killer, I am just doing my job... for bananas"!

    Naučite ih da vam za «banane» pomažu u nadgledanju vašeg biznisa i to tako što će potpuno zaboraviti da vi pravite biznis sa njihovom sirovinom, njihovim radom  i uz njihov nesvesni pristanak. Čak će i oružijem, za samo nekoliko «banana», čuvati vašu naftu lišavajući tako sebe ogromne dobiti. Naravno, vi ćete im preko svojih medija kao najbogatijeg čoveka na svetu predstaviti nekog Bila Gejtsa koji je procenjen na oko 12 milijardi dolara (ili banana), dok se vaše bogatstvo meri stotinama triliona dolara, u zlatu, dijamantima, zemljištu, nekretninama i živim robovima. Naravno, kada neki rob dođe do 12 milijardi dolara bogatsva, naložite mu da se od sutra bavi «humanitarnim radom».

    Mudro, zar ne?

    Da se negde ne bi pojavila i najmanja mogućnost da vas neko namagarči, izigra uzme vam biznis ili vas ošteti, morate brzo imati o tome informaciju i sprečiti ga. Naravno i ovu kontrolu vršite preko «majmuna». Zato ćete službe za ove poslove nazvati službama državne bezbednosti. Baš kao što ste i vaše privatne banke u kojima pravite novac ni iz čega nazvali «Narodnim bankama».U ovim tajnim službama svako zna da mora da zna samo nešto, a sve ostalo je, zna se -TAJNA. Neka i oni misle da rade to zbog sebe i očuvanja bezbedosti svojih banana

    Današnja vlastela ima najveći biznis u nafti i u bankarstvu. Da bi ga zaštitili imaju pod kontrolom sve globalne medije, mnoge međunarodne organizacije (UN, Svetska banka, MMF...), merodavne istorijske institucije, izdavače, kao i najjače svetske vojne organizacije. I naravno, obaveštajne službe koje su SVE tajno povezane u sistemu hijererhije. Tu su i posebne tajne službe, za koje su i ne zna da postoje. Pod njihovom kontrolom su mnoge državne vlade, političari, parlamenti i nevladine organizacije, a glavna poluga političkog uticaja im je ono što se krije iza fraze: "MEĐUNARODNA ZAJEDNICA".

    Naravno, pod njihovom kontrolom su svi glavni trgovački putevi strateških sirovina kao i proizvodnja: tu su energenti, hemija, farmacija, hrana, zdravstvo, obrazovanje, tekstilna industrija...   Vlastela je moćna i ona nikada ne nestaje, bez obzira šta o tome pisala istorija. Narodi i države koji zbog nesuglasica ulaze u ratove, samo su vidljivi deo zapisane istorije. Pa gde su danas ti stari vavilonski i venecijanski trgovci, odnosno njihovi potomci i naslednici?

    Ovo Venecijansko bratstvo je danas stacionirano u Londonu. Tu je danas i sedište svetske masonerije i glavne obaveštajne službe MI6. A SAD? Ona su stvorene kao kolonija, nakon što je izvršen genocid nad starosedeocima, i danas je to jedan veliki radni i eksperimentalni logor sa 300 miliona robova. Robovi se po potrebi, kao vojska imperije čije je sedište u Londonu, šalju u ratne pohode širom sveta. Najvažniji su pododi tamo gde ima nafte, zlata, dijamanata i ostalih minerala.

	Hallo there! We are your friends. We came here as your peace keepers!

    Sve ove vojne intervencije vešto se orkestriraju u ono što narod vidi kao nacionalne, rasne ili verske Ili etničke netrpeljivosti.

    SAD nisu ušle u Drugi svetski rat zato što su imale interes ili zato što su želele da zaustave Hitlera. Da im je to bila namera ušli bi u rat još decembra 1941. Ušle su u rat tek kada je Hitler, koga su finansirali bankari sa Vol Strita (Rotšild, Rokfeler, Varburg, Šif), napali Rusiju  u kojoj je već bila uspostaljena komunistička vlast, što su takođe finansirali isti bankari (Rokfeler i Šif). Cilj je bio da se spasi sovjetski komunizam. London je  organizovao  državni udar u Kraljevini Jugoslaviji marta, 1941., kako bi datum napada Hitlera na komuniste odložili. Hitler je naravno, znao samo ono što su mu govorile obaveštajne službe. Srbi su tako poslužili kao korisno topovsko meso za interese globalne oligarhije i njene političke igre. Poslužili su se na isti način marionestkom dinastijom Karađorđević.

    Komunistički SSSR je nakon rata odmah dobio zajam od 5 milijardi dolara od istih tih bankara sa Vol Strita. Tajni nacrti za pravljenje atomske bombe, koju su Amerikanci uz pomoć nacističkih naučnika godinama razvijali da bi uništili Sovjete, čudnim kanalima odmah su se našli baš u posedu Sovjeta, čije je intelektualna elita upravo pobijena, pa nisu ni mogli ništa da naprave.

    Nakon poraza nacista Istočna Evropa je potpala pod tiraniju komunista. Formiranjem UN odmah je priznata novoosnovana država Izrael, koja je dobila ulogu vojne baze  za kontrolu naftnog transporta preko Sueckog kanala. Izrael je danas treća vojna sila u svetu i privatan posed porodice Rotšild (kao i Kajmanska ostrva), a SAD, koje su iz Drugog svetskog rata izašle kao država pobednica i kreditno nezadužena zemlja, danas su u dugovima preko guše.

    Venecijanska  masonerija iz Londona već stotinama godina ima uticaj na dešavanja u Srbiji. Kada neposlušni članovi velike familije odbiju da se povinuju željama vlastelina sa najviše hijerarhijske lestvice, budu ili svrgnuti ili ubijeni, kao što se desilo kralju Aleksandru i kralju Petru. Kada su masoni nađu na čelu narodne vojske, kao vojvoda Živojin Mišić, onda se narod vodi u što veću pogibelj. Naravno,  štos je da «lud narod» onog koji ga najviše osakati i pobije i opljačka, slavi kao svog heroja i lidera. Baš kao što jednom reče Majer Amšel Rotšild: najveća je bankarska veština ljude zadužiti njihovim sopstvenim parama.

   Kada želite da pobijete narod, onda je najbolje da ga zavadite da se on poubija sam.

    Dok je sam Živojin Mišić bio oženjen austrijskom gospođicom, narod nemački i srpski, koji imaju blisko arijevsko poreklo, teško su sukobljeni. Tome su, naravno, prethodile brojne isfabrikovane informacije kao i mnogi stvarni zulumi koje su "austrijski" vojnici počinili nad srbskim civilima. Da li su to bili obični vojnici ili podmetnuti plaćenici?

     O tome ko je zaista instruirao Radovana Karadžića i kako je on postao "srpski lider" najbolje se videti iz delova memoara Biljane Plavšić, koji su objavljeni u "Nezavisnim banjalučkim novinama" . Možete ih pogledati ovde. Crveno podvučeni delovi su meni bili posebno zanimljivi.

Zašto je na ratište u B i H 1993. poslat izvseni Željko Ražnatović Arkan, čovek sa teškim kriminalnim dosijeom? Zašto je CNN baš njemu podmetao mikrofon i prenosio njegovu u sliku u čitav svet? Kako je baš kriminalac, koji je sarađivao sa službom državne bezbednosti, dobio ulogu «patriote»? Kada je ubijen u hotelu Interkontinental, prvi je izvestio o tome CNN. Ni danas se ne zna ko ga je ubio, ali tadašnja tužiteljka haškog trubunala (budućeg Svetskog suda) nije verovala da je ubijen i tražila je DNK dokaz. Karla del Ponte nije verovala CNN-u (!) Srpska patriotska opozicija uobličena u SRS, danas apsolutno veruje izveštajima stranih medija i RTV B92 i odmah je izvela narod na ulicu da se bije sa policijom. Bez ikakvog dokaza da je Radovan Karadžić stvarno uhvaćen.

    Ali, u kontrolisanom sistemu nazvanom "demokratija" agencijska informacija (možete pretpostaviti ko drži informativne agencije) za političare je smernica koja se mora poštovati. Inače, ne samo da se može ostati bez «banana» već može i da ode glava. Onaj ko uđe u tu igru, mora da se povinuje pravilima igre. Zato ni u demokratiji ne može svako da se bavi politikom.

    Potomak srpskog masonskog vojvode Mišića je Vojislav Koštunica, "nacionalista", koji je u svoja dva mandata kao premijer Srbiju jednostavno rasprodao i teško zadužio.  Sada iz hladovine i dalje učestvuje u raspirivanju političke netrpeljivosti i stvaranju srpskih podela. I to je igranka bez prestanka.

    Važno je da narod shvati da je za sve loše što mu se događa kriv on sam. U demokratiji "narod je vlast" i ništa iznad naodne volje ne postoji. Cvrc!

    Ipak, reči  predsednice Fonda za humanitaro pravo, Nataše Kandić, možda su ključ koji otkriva zašto je Radovan Karadžić «uhvaćen» u Srbiji. To je njeno, preko medija izrečeno očekivanje, da će Karadžić u Hagu  svojim svedočenjem potvrditi postojanje zločina, pre svega u Medačkom džepu, za koje  Fond, navodno, ima brojne «dokaze». Po dosadašnjem radu Haškog tribunala, najbolji i najefektniji ( i jedini) «dokazi» su oni koji su se čuli kao izjave «svedoka» . Da li će Radovan Karadžić, koji je očigledno prihvatio ovu igru laži i zamajavanja srpskog naroda, baš kao što je to činio za vreme rata i BiH, biti taj ključni svedok koji će Srbiju konačno dotući u Hagu? Baš kao Milan Babić, a onda na isti način «nestati». Naravno, krivac će biti Ričard Holbruk (pion istog statusa sa druge strane borbene linije). Za njim će ostati i dug od 4,5 milijarde dolara koliko je presudom jednog američkog suda Karadžić dužan da plati porodicama ubijenih u BiH.  To će naravno platiti onaj ko ga je godinama skrivao, a to je Srbija.

    To bi bio pravi trik za «lud narod», zapravo naivan i lakoveran.

      Čitava ova farsa sa "hapšenjem" poslužiće i da se još više ojača gestapovski režim u Srbiji, a mediji i režimski novinari uvek spremni da upijaju kao snđeri, legalno se pretvore u cenzore i totalitarne agitatore. Nikada se više nego danas iz usta "nezavisnih" novinarskih" perjanica i korumpiranih esnafskih udruženja nisu viorile parole da građane treba hapsiti ako nisu zadovoljni izveštavanjem medija. Jer, mediji nikada ne lažu! Dakle, između sukoba građana i medija, volja građana je ta koja se mora sputati.

"Ja se apsolutno slažem sa predlozima NUNS-a da novinari imaju status službenih lica i da ne izveštavaju o protesetima i stalnom nezadovoljstvu ljudi. Kako god okreneš ljudi su nezadovoljni svojim životom. Ja najviše volim da u novinama čitam o bananama. Treba pisati samo o lepim stvarima. Kada bi mi majmuni uređivali medije, uveravam vas da bi bilo samo takvih tema. I što više američkih filmova i seksa. Samo to je za majmune. "

Nakon što je priznao da je gej: Prinuđen sam da se vratim u pakao

BEOGRAD - Nakon što se prije dvije nedelje javno deklarisao kao homoseksualac, život devetnaestogodišnjeg Stefana Radovića iz Kuršumlije se okrenuo za "180 stepeni".

Roditelji su ga izbacili iz kuće govoreći da ih je "obrukao u dva sela" i da nema više šta da traži u porodičnom domu. Iako je uz pomoć nevladinih organizacija iz Niša i Beograda našao privremeni smještaj, zbog nedostatka sredstava prinuđen je da se vrati u Kuršumliju, ili, kako kaže, "u pakao".

"Živim kao poslednji kriminalac ili kakav zaštićeni svedok. Krijem se od javnosti, a na ulicu izlazim gotovo maskiran. Optužuju me da sam željan medijske pažnje, jer me ima u novinama, ali jedino što mogu da kažem je - ne dao bog nikome ovakvu medijsku pažnju!", priča Stefan dok sedimo u jednom od beogradskih hostela, gdje mu je smještaj platila Gej strejt alijansa.

Na podu su koferi, jer se spremao za seljenje.

"Eto, dok drugi planiraju gde će za Novu godinu, ja razmišljam gde ću sutra da živim i šta ću da jedem. Moje nade su bile uprte u Jelenu Karleušu koja mi se jedina od poznatih ličnosti obratila, nudeći finansijsku pomoć za mesečni smeštaj u hostelu. Međutim, nije mi se više javila i ja moram natrag u Kuršumliju", priča Stefan.

Iako uplašen i nervozan, ovaj mladić ne gubi nadu da će se stvari ipak promijeniti nabolje. Nada se i pomirenju sa roditeljima; blago se smiješi dok govori o svojoj porodici, iako ga se skoro odrekla.

Svoju orijentaciju najbližima je saopštio na pomalo neobičan način. Ispovijest o svom životu, i tome šta je sve preživljavao godinama unazad, šikaniranja, prozivke na ulici, maltretiranja, pa i pokušaj samoubistva, prvo je rekao novinarima. Nije imao hrabrosti da porodici kaže u lice, već im je ostavio primjerak lista u kojem sve to piše.

"Kada sam doneo novine kući, rekao sam ocu da će saznati nešto novo o meni. Pitao me šta bi to mogao da sazna, konstatujući - ili si nekog ubio, ili si narkoman, ili, ne daj bože, nastran! Znači, sve drugo dolazi u obzir, sem drugačijeg seksualnog opredeljenja. Lakše bi mi bilo da sam ubica. Reči koje mi je tada izgovorio urezale su se u srce: 'Roditeljima umiru normalna deca, a ti živiš!' Cika, vika i histerija trajala je nekoliko dana. Niko nije spominjao to što sam preživeo i koliko mi je bilo teško, već je reč bila isključivo o njima. 'Šta će reći ljudi? Kako ću sutra na posao?'. Jedino što su me pitali bilo je 'Ko te u to uvukao?' Otac mi je ostavio izbor da odem iz kuće ili da zauvek ostanem u svojoj sobi. I ja sam otišao", kaže Stefan.

Njega su kao "pedera" okarakterisali drugovi još u petom razredu. Pretpostavlja da je to zbog toga što je vrijeme provodio sa drugaricama, nije igrao fudbal niti voleo fizičko, a nije ni "jurio i hvatao" djevojčice, poput ostalih vršnjaka.

"Verujte mi, kada su me prozvali 'pederom' nisam ni znao šta ta reč znači. Sećam se da sam u pisanoj anketi, koju nam je zadala razredna, na pitanje šta nas najviše muči - odgovorio 'mene zovu peder'. Ona je pročitala poruku u sebi, i naglas izgovorila da izričito zabranjuje da se jedan od nas oslovljava rečju na slovo 'p'. Zamislite da niko nije pomislio da sam ja u pitanju, već su svi iz odeljenja shvatili da se to odnosi na druga kog su zvali Pauk. I niko mu se više tako nije obratio", priseća se Stefan.

Te prve asocijacije su početak njegove agonije. Što je bivao stariji počela su otvorena maltretiranja na ulici, u školi, u kafićima. Dobijao je i šamare, iako, kako kaže, ni sa čim nije privlačio pažnju i trudio se da se sklanja od ljudi i vršnjaka. Padao je sve dublje u depresiju kriveći sebe što je drugačiji. Prolazio je kroz krizu identiteta i trebala mu je pomoć psihologa kako bi sebi razjasnio da li je zaista gej, ili mu je to nametnuto zbog dugogodišnjeg prozivanja. Kada je shvatio da ga muškarci zaista privlače, i nakon prvog seksualnog iskustva, znaci depresije zbog izolovanosti i osuđivanja sebe postali su jači. U jednom momentu je pokušao samoubistvo. Sreća pa je spašen, a kako dodaje, imao je izvanredne psihologe koji su mu pomogli da prevaziđe to stanje.

"Na otpusnoj listi pri izlasku iz bolnice dijagnoza je bila 'depresija i poremećaj prilagođavanja'. Nisam heteroseksualac, zato sam, valjda, neprilagođen", kaže kroz osmijeh.

Na pitanje kako je moguće da roditelji nisu posumnjali na njegovu drugačiju orijentaciju, iako je cijela Kuršumlija "brujala" o tome, Stefan pretpostavlja da su oduvijek znali, ali da to nisu željeli sebi da priznaju.

"Moj odnos sa ocem je uvek bio loš, bez adekvatne komunikacije, distanciran. Zato nisam ni mogao da mu kažem, nisam imao hrabrosti, a i okruženje me je ubedilo da je to sramota, i da sa mnom nešto nije u redu", zaključuje on.

Šta kaže Palma na moj slučaj?

Iako je mnogo toga preživio u protekle dvije nedjelje, kaže da mu nije žao što se javno deklarisao. Dovoljno je odrastao da zna da nije bolestan, a njegov primjer je podstrek i drugima da budu ono što jesu i da ne žive u strahu.

"Sve što se o nama, pripadnicima LGBT populacije priča, utiče na nas. To može da razume samo neko ko je u našoj koži. Pred organizaciju Parade ponosa slušao sam Dragana Markovića Palmu i morao da popijem tabletu za smirenje. Tada sam bio na vezi sa svojim psihologom koja mi je rekla da gasim televizor i da ne slušam. Međutim, morao sam. Jer, on je govorio o homoseksualcima, on je govorio o meni. Pričao je kako sam bolestan, kako treba da se lečim, kako će on da mi plati lečenje... Kako da neko ostane imun na takve stvari? Pitam se da li je čuo za moj slučaj i kako on gleda na to", kaže Stefan.

16.12.2011. године. Дневник на јавном сервису Федерације.

Изјава једног од водећих бошњачких политичара. Сулејмана Тихића! Односи се на неке претходно изговорене ставове српских водећих политичара. Понајприје на ставове Милорада Додика. Вели Тихић да ако Срби ишта "против Босне" покушају "биће белаја". У невјерици понављам ријечи које сам чула и питам особу поред себе да ли сам правилно схватила баш то што сам чула. Вели: "Јеси". Шеснаест година након Дејтонског споразума и двадесетак од почетка рата у БиХ, чујем ријечи које су ме подсјетиле на стотине и стотине пута у медијима поновљене ријечи хашког оптуженика Радована Караџића који је у предвечерје рата за скупштинском говорницом изрекао чувену пријетњу да би, ако се зарати, могао читав један народ нестати. Заратило се и један народ је заиста пропатио много више него други. Aли, да ће данас неко говорити да "ће бити белаја" е то је заиста скандалозно, па макар говорио у име највећих жртава протеклог рата.

Лицитација ратом

Нема те ситуације у којој би данас било који политичар имао кредибилитет да лицитира ратом и некаквим белајима. Шта уопште значи белај?! Па није ријеч о пијачном сукобу којем један препродавац поврћа пријети другом да ће "свега бити" само ако му овај крене према штанду. Није ли управо Караџићева изјава о рату и нестанку народа изјава која осликава карактер његовог каснијег политичког дјеловања?

Aко данас политичар пријети другоме или другима само зато што се не слажу у политичком виђењу ове земље белајом онда је данас много горе стање него прије двадесет година. Зар било која озбиљна особа, а желим вјеровати да Сулејман Тихић то уистину јесте, може у име жртава у своме народу пријетити ратом другоме народу? Ма, ако хоћете, пријетити и своме народу! Зар није било довољно крви која сугерише да само договор и разумијевање могу осигурати мир у овој земљи.

Додик није пречуо ове застрашујуће Тихићеве ријечи па одговара: "Они су направили велики белај већ 1992. Тако да имају искуства у томе. Видимо да би они употребљавали насиље, а мене окривили за реторику као разлог за то насиље. Нема потребе, ја позивам на договор, а ако нема договора да се мирно разиђемо. Шта је то проблематично, мислим да је потпуно рационално." Ријеч која позива на насиље у тренутку када се по ко зна који пут уређује и преуређује земља и када би требало да се чине сви напори не само да се створе услови за улазак у Европску унију, него да се барем формира власт на државном нивоу, е то је ријеч која све грађане треба и мора узнемирити. Политичари СДП-а сваких мало изјављују да неће ни питати супарничке ХДЗ партије како виде БиХ и формирање нове власти. Дамир Хаџић, високи функционер бошњачке грађанске партије, специјализирао се за изјаве у којим девалвира политичку вољу Хрвата или барем представника њихове водеће политичке партије. Тихић, сада ето, пријети Србима! И шта је онда порука из Сарајева? Aко не будете слушали Сарајево биће белаја. Aко не буде управо онако како политичари из Сарајева виде БиХ, неће бити никако.

Интернационална НВО

Ево, то ме подсјети на управни одбор једне интернационалне невладине организације која треба да дјелује на простору цијеле БиХ и за цијелу БиХ. Кад тамо у управном одбору сједе све сами интелектуалци из Сарајева и нека усамљена особа из Бањалуке. Сви углавном Бошњаци, она Српкиња, један Хрват и ето тако састављени они дају оцјену политичке и општедруштвене ситуације у БиХ. Па бар да су ови из Сарајева састављени као представници једног народа другачијих политичких погледа! Не, чак ни то. Него као дружба истомишљеника шаље сарајевску политичку поруку свијету. Па неће бити да је то БиХ. Неће бити да је то израз воље и опредјељења Срба и Хрвата, али не оних мало преосталих у Сарајеву, него свих оних изван Сарајева који чине БиХ. Неће бити да је став Градимира Гојера који се противи хадезеовој политици усред Сарајева вјеродостојнији од става неког Хрвата из Херцеговине. Ко мисли да је увјерљивији овај "наш добри Хрват", добро ухљебљен и увијек спреман да каже општеприхваћене сарајевске ставове, од, на примјер, Леа Плочкинића из Херцеговине, грдно гријеши. Ко мисли да је увјерљивији став Марка Вешовића или Мире Лазовића од рецимо Огњена Тадића потпуно искључиво мисли. Зашто? Зато што сводити БиХ на Сарајево значи уништавати БиХ.

Ко дијели БиХ

Додик тим поводом вели: "Ми позивамо на договор у оквиру постојећег система. Aко тог договора нема, ово мрцварење не користи никоме, а најмање користи бошњачком народу." Дакле, опет користи ријеч "договор", а не белај или рат. Но зато Додику узвраћају: "Упозоравамо Додика и сличне да престану с причама и покушајима да дијеле Босну и Херцеговину. Сви који то покушају бит ће поражени јер ће ову државу, као и увијек до сада бранити и одбранити Босанци и Херцеговци."

Aко овај став схватимо дословно, поставља се питање а ко су онда ови други који "дијеле" БиХ? Румуни, Грци? Нажалост, они су управо Босанци и Херцеговци који изражавају своју политичку вољу и опредјељења која могу и не морају да се свиђају некоме. Aли спомињати одмах битке, белаје, побједнике и поражене ни по чему се не разликује од дубоко презираног става Радована Караџића о нестанку једнога народа и поразима оних који доведе земљу до рата. Па коме је то уистину у овом тренутку стало више до битке него до договора? Нажалост, за све добронамјерне Босанце и Херцеговце у овој већ подијељеној Босни и Херцеговини договор и уважавање је једини пут у мирнију будућност.

Срби пред Судом БиХ осуђени на 1.170 година

БAЊAЛУКA - У предметима и истрагама које се воде за злочине почињене над Србима често долази до промјена поступајућих тужилаца, што за посљедицу има одуговлачење поступака, свједоци се изнурују, а истраге годинама тапкају у мјесту.

Наведено је ово у извјештају о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица Владе Републике Српске. Извјештај на више од 200 страна би требало да се пред посланицима Народне скупштине РС нађе 13. децембра.

Наглашено је да су Срби пред Судом БиХ до сада за ратне злочине осуђени на више од 1.170 година затвора, док су Бошњаци и Хрвати заједно осуђени на више од 325 година.

У извјештају се истиче да је Републички тим за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица у протеклом периоду више пута истицао незадовољство радом Суда и Тужилаштва БиХ, а посебно непроцесуирањем или одуговлачењем процесуирања злочина почињених над српским народом у протеклом рату.

Суд и Тужилаштво БиХ

У извјештају о процесуирању ратних злочина Владе РС посебно мјесто заузима ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ. Наглашава се да је Суд БиХ установио једну дискриминаторску праксу која је неприхватљива, јер се ради о кршењу принципа равноправности и правичности.

- Суд БиХ је изрицао много веће затворске казне примјењујући ретроактивно закон, те су тако особе које је овај суд осудио оштећене у односу на друге особе којима су судили други судови у БиХ и окружењу - истиче се у извјештају.

Пред Судом БиХ, укупан збир правоснажних и неправоснажних затворских казни за све припаднике народа у БиХ износи 1.520 година и три мјесеца, а у предметима суђења за ратне злочине оптужено је 218 особа, од чега 136 Срба, три припадника ВРС несрпске националности, 50 Бошњака и 29 Хрвата.

Срби су у збиру правоснажних и неправоснажних затворских казни осуђени на укупно 1.170 година и девет мјесеци.

На основу изречених казни при Суду БиХ, Хрвати су добили 164 године и шест мјесеци по правоснажним и неправоснажним затворским казнама, док су Бошњаци добили 161 годину.

У извјештају се додаје да је националност приказана условно јер правосудни органи у БиХ у документацији више не наводе податке о националности лица која се процесуирају.

Пред Судом БиХ је, закључно са 2010. годином, за кривично дјело геноцида процесуирано десет предмета, а у завршним поступцима за седам лица изречене су правоснажне казне у укупном трајању 211 година затвора, те неправоснажне пресуде за двије особе у трајању од 62 године затвора.

У извјештају се истиче да је Тужилаштво БиХ од 2005. до 2011. године оптужило укупно 189 особа у 129 предмета.

- Од овог броја, 132 особе су српске националности, два Хрвата и један Словенац који су били припадници Војске Републике Српске, затим 31 Бошњак и 23 Хрвата - наводи се у извјештају.

Посматрајући цјелокупно спровођење Стратегије за рад на предметима ратних злочина, надлежни у РС сматрају да нису остварени резултати значајног дијела мјера у односу на очекиване.

Запажања МУП-а РС

Министарство унутрашњих послова РС (МУП РС) од 1992. до краја јуна ове године поднијело је тужилаштвима 968 кривичних пријава, односно извјештаја или допуна кривичних пријава и извјештаја и 362 извјештаја о предузетим мјерама против 7.416 лица због сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина над више од 22.760 жртава.

У извјештају се истиче да је Тужилаштво БиХ отворило истраге у 121 предмету у којима је осумњичено више стотина лица, против којих се води истрага, док је велики број предмета достављен ентитетским тужилаштвима на поступање.

- Неефикасност Тужилаштва БиХ огледа се и у предметима ратног злочина почињеног над припадницима српског народа у Сарајеву, а као примјер се наводи убиство осам војника ЈНA у Великом парку, гдје су годинама позната имена налогодаваца и извршилаца, предмети "Добровољачка улица", "Централни затвор"...  - наводи се у извјештају.

Наглашено је да је против генерала Aрмије РБиХ Aтифа Дудаковића три пута поднесен извјештај Тужилаштву БиХ због ратних злочина над цивилима и ратним заробљеницима.

- Поступајући по наредбама Тужилаштва БиХ, оперативни радници МУП-а РС примијетили су да, када је ријеч о предметима и истрагама које се воде за злочине почињене над српским народом, често долази до промјена поступајућих тужилаца, а када се зна да у појединим предметима имају и десетине хиљада страница доказног материјала, онда је јасно колико је времена потребно да се нови тужилац упозна са садржајем свих доказа - наводи се у извјештају.

У свим предметима, додаје се, долази до изнуривања жртава и свједока, јер су готово сви они за ове догађаје давали изјаве по десет и више пута, док се истрага фактички није помакла ни корак напријед, извршиоци су и даље на слободи, а није мали број случајева и када пријете свједоцима.

- Врло често води се и организована медијска "хајка" према жртвама и свједоцима злочина, а Тужилаштво БиХ никада није реаговало у смислу заштите интегритета тих свједока - истиче се у извјештају.

Парламент РС разматрао је средином априла ове године информацију о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражења несталих лица коју је доставио предсједник РС Милорад Додик.

Тражење несталих

Битно поглавље у извјештају о процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица заузимају и нестала лица. Овдје се истиче да постоје проблеми у тражењу због недовољне сарадње са Институтом за нестала лица БиХ, спорости у раду Суда и Тужилаштва БиХ те заобилажења представника РС приликом ексхумација посмртних остатака.

- Потребно је да се донесе закон о ДНК регистру РС, да се нестала лица и тражење несталих лица посматра као национално питање РС, те да се сва тијела пронађених Срба из ФБиХ довезу у Српску и да се идентификују у Заводу за судску медицину РС - наводи се у извјештају.

Aleksa Milojević: Zbog pogrešnih odluka sve ćemo vrijedno izgubiti

Prirodna bogatstva posljednja tačka koja nas dijeli od kolonijalnog ropstva, tvrdi Milojević

Autor Al. B. | Objavljeno 24.10.2011. u 12:26

Milojević: Civilizacijska stranputica

Srušili smo privredu, zadužili se, sada su prirodna dobra posljednja tačka, posljednja odstupnica koja nas dijeli od ropstva ili opstanka. Ako izgubimo prirodna dobra, mi smo završili u potpunom kolonijalnom ropstvu.

To je kazao doktor ekonomskih nauka Aleksa Milojević, koji je odbornicima SO Foča te delegacijama Ministarstva industrije i energetike RS i Elektroprivrede RS održao besplatno predavanje na posebnoj sjednici posvećenoj izgradnji hidroelektrana na Drini.

Vlastiti interesi

Ovaj ugledni stručnjak, direktor Ekonomskog instituta iz Bijeljine, kazao je da u ovom dijelu Evrope živi narod koji pokazuje trajnu nesposobnost da definira vlastite interese.

Odluku Vlade RS da vlasništvo u procentu od 51 posto nad sistemom od četiri buduće HE Gornja Drina daruje budućem koncesionaru, Milojević smatra nezakonitom i suludom.

- I kamenolom i potok na zapadu su u većinskom vlasništvu opštine, a velike HE su u stopostotnom vlasništvu države, dok smo mi na potpunoj civilizacijskoj stranputici i prijeti nam da zbog pogrešnih odluka izgubimo najvrednije što imamo - kazao je Milojević.

Tender o izboru strateških partnera Milojević smatra nezakonitim, jer zakon o javnim dobrima još nije donesen.

- Nemamo ni zakon o partnerstvu kojim bi bilo precizirano šta je to strateški partner. Strateški partner je ono što ja kažem u Vladi. To ne može - ističe Milojević.

Biološko uništenje

On se založio za izgradnju elektroenergetskih objekata vlastitim resursima, kroz akcionarsko udruživanje kapitala pojedinaca iz naše zemlje.

- U elektroenergetskom sektoru 16 maraka se dobije na uloženu marku. Na zapadu, kad je profit 20 posto, to je milina, a mi imamo 1.500 posto i to dajemo nekome. I onda se pitamo zašto smo siromašni, zašto se zbog naših vlastitih odluka razilazimo po svijetu i zašto nam prijeti biološko uništenje - upozorava Milojević.

Ratovi zbog vode

Milojević je podvukao da je 19. stoljeće bilo stoljeće nafte, a da je 21. stoljeće stoljeće vode.

- Već se najavljuju veliki ratovi za vodu, gori nego za naftu. Vode nestaje, a ne može se zamijeniti, dok nafta može. Već je američka vlada sa Svjetskom bankom dogovorila da ide na manje razvijene zemlje da se ove oslobode i prodaju prirodne resurse. Tamo ne može, ali će doći kod nas da kažu kako se Drina može prodati - kaže Milojević.

(http://www.youtube.com/watch?v=Bp_LfFU8cps&feature=related)

•    U žustroj diskusiji, prepunoj prijekora, pitao ruski ambsador u Srbiji Aleksandar Konuzin, na Međunarodnoj konferenciji „Evropska bezbednost u kontekstu izbora u svetu 2012. godine“, koja je održana 15. septembra 2011. godine u Beogradu 
•    „Zar u ovoj dvorani nema Srba?“, uzviknuo je u nekoliko navrata Konuzin, govoreći emotivno i povišenim tonom na panelu posvećenom globalnim bezbednosnim promenama.


          Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin kritikovao je 15. septembra 2011. godine u neuobičajeno oštrom tonu, učesnike prvog Beogradskog bezbednosnog foruma iz Srbije da ne brane interese svoje zemlje u vezi sa Kosovom, a potom i ljutito napustio salu jer je opomenut da je govorio više od ostalih govornika!?
„Zar u ovoj dvorani nema Srba?“, uzviknuo je u nekoliko navrata Konuzin, govoreći emotivno i povišenim tonom na panelu posvećenom globalnim bezbednosnim promenama.
         Ruski ambasador je optužio NATO i Kfor da u ovom trenutku krše Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN jer hoće da dovedu na granicu sa Srbijom kosovske carinike i vojnike, a da to niko od učenika Foruma ne pominje.
        Konuzin je rekao da će u Savetu bezbednosti UN, na specijalnoj sednici o Kosovu, interese Srbije braniti Rusija i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, a da „ovde u dvorani nema nikog ko brani interese Srbije“.
       On je još rekao da u Srbiji postoje ljudi koji su spremni da prodaju privredna postrojenja bilo kome, a ne Rusima, iako su svesni da će tako postrojenja propasti.
Ruski ambasador je nakon 15-minutnog, vrlo glasnog, govora ljutito napustio dvoranu u Domu Vojske Srbije u kojoj se održava Bezbednosni forum (na temu ''bezbednosne sigurnosti'') na kojem učestvuju ministri spoljnih poslova više evropskih država, stručnjaci za spoljnu politiku i bezbednost i  novinari.
Konuzin je upozorio da će događaji na Kosovu imati efekta u regionu i šire. „Mi imamo iste interese i branićemo vašu zemlju, uprkos interesima nekih Srba da se vaša zemlja stavi pod stranu kontrolu“, poručio je Konuzin, napustivši zatim Forum, posle intervencije moderatora Ivana Vejvode da je govorio duže od drugih učesnika panela.
Forum, koji je jutros otvorio predsednik Srbije Boris Tadić, organizovali su Fond za političku izuzetnost i Evropski pokret u Srbiji.

         Šta je to tako strašno uradio ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin  pa da ga beogradski režimski mediji, a njih je bar 90 odsto, okarakterišu kao skandal-majstora ? Svaki normalan posmatrač bi rekao da je radio isto ono što i njegov kolega u Njujorku Vitalij Čurkin, branio interese Srbije u apsolutnom NATO okruženju, a skandalom bi pre trebalo da se nazove organizovanje takozvanog Bezbednosnog foruma u organizaciji Natoa i njegovih beogradskih satelita u liku NVO, i to u centralnom domu Vojske Srbije na dan kada u Njujorku albanci uz pomoć tog istog Natoa pokušavaju da legalizuju postavljanje carinika na administrativne prelaze na severu KiM, pa još i da taj forum otvara predsednik Srbije Boris Tadić.
       Nijedan od režimskih medija u Srbiji nije preneo ni činjenicu da je ambasador Konuzin zatražio reč tek kada su diskutanti okarakterisali Rusku Federaciju kao destabilizujući faktor koji brani Srbiju zarad svojih ličnih interesa, i da se zapitao želi li Srbija da bude subjekat međunarodnih odnosa ili samo objekat kako joj to nudi Nato.
Branićemo vašu zemlju, uprkos interesima nekih Srba da se vaša zemlje stavi pod stranu kontrolu – poručio je Konuzin dodavši da u Savetu bezbjednosti UN interese Srbije toga dana jedini brane Rusija i srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, a da u dvorani u kojoj se održava pomenuti skup nema nikog ko bi branio interese Srbije, jer niko od učesnika Foruma ne spominje da NATO i Kfor u ovom trenutku krše Rezoluciju 1244, jer hoće da dovedu na granicu sa Srbijom kosovske carinike i vojnike, i glasno se zapitao više puta da li u dvrorani doma Vojske Srbije uopšte ima Srba ?
          Naravno, većina prisutnih su bili Srbi, ali niko izgleda nije imao hrabrosti da se javi. Ambasador Konuzin je još rekao da u Srbiji postoje ljudi koji su spremni da prodaju privredne resurse bilo kome, samo ne Rusima, iako su svesni da će na taj način ta preduzeća propasti.
Nakon nekoliko sati, pošto režimski mediji u Srbiji nisu uspeli da izcenzurišu ovo dešavanje u Domu vojske u Beogradu, telefoni beogradskih redakcija su se usijali od poziva građana koji su čestitali ambasadoru Konuzinu na izgovorenim rečima, a internet stranice srpskih medija na ovu temu obaraju rekorde po broju komentara.
Više udruženja građana i pojedinaca iz cele zemlje javilo se sa predlogom da se ambasadoru Konuzinu dodeli odlikovanje za javno iznesenu odbranu interesa Srbije od Natoa, čije članice na sve moguće načine pokušavaju da do kraja zaokruže nezavisno Kosovo, a državni vrh u Srbiji im za to daje prećutnu podršku.

         Veoma sam zbunjen. Upravo, u ovom trenutku NATO-Lfor sa Engleskom spremaju se da postave kosovsko-albanke carinske punktove i carnike. Narušavajući mandat koji im je dat i Rezoluciju 1244 Savjeta bezbjednosti od novembra 2008. godine.
          Ni jedno jedino pitanje o tome od ove publike!
          Ima li Srba u ovoj prostoriji?
         Da li vas je briga za sudbinu vaših sunarodnika?!
Ni jedno jdino pitanje, a za par sati Savjet bezbjdnosti razmatrti ovaj problem..
         Rusija će braniti vaše interese zajedno sa vašim ministrom inostranih poslov, dok će se zemlja članice NATO-a i EU suprostaviti.
       Ni jedne rečenice pitanja o tome! Imam utisak da vas ne može manje biti briga o ovome što se upravo u ovom trenutku dešava u vašoj zemlji.
Ipak, ne možemo ignorisati ulogu NAT-a, ulogu Evrope, ulogu Rusije u sigurnosnoj situaciji u o voj regiji, a znate ono što će se desiti na Kosovu i imate uticaj na ostale dijelove ove regije. Ni jedno jedino pitanje!
         Kažete da Rusija ima samo intrese. A ko nema?  Vinemate? Britanija nema?  Amerika nema?
        Kažite mi koje su interese imali ruski dobrovoljci '90-tih, kada s došli ovdje bez saglsnosti svoje vlade, da se bore sa vama? Koji su iginuli i sahranjeni su u vašoj zemlji! Koje su oni imali interese?
       Mi imamo intres i to ne samo trenutni, jer investioramo u vašu zemlju uprkos otporu neki Srba koji više vole da prodaju postrojenja nekom drugo koji će uništiti ta dobra, da bi stavili vašu zemlju pod kontrolu. Mi imamo interes, ja to prihvatm, ali u potpunosti dijeklimo taj intrs sa vama. Vi imate isti interes u sardanji sa Rusijom, kao što Rusija ima sa vama...

  ČIJA JE BOSNA I HERCEGOVINA

• Dejtonska Bosna i Hercegovina, nakon deceniju i pol egzistencije, proživljava teške momente. Jad i tuga je pritisli. Jedni je negiraju, drugi dijele, a treći svojataju i vjerski unificiraju. Ovi posljednji, dolazeći izvana, a imajući kao zaleđinu NATO i "Velikog brata", suprotno svim pravilima diplomatskog ophođenja, samouvjereno i bahato tvrde da je Bosna i Hercegovina njihova i kako će, izgleda, ona od njih biti ponovo "civilizacijski okupirana" kao i u prethodnim stoljećima.

Ali da ne bismo spekulirali, evo i najnovije izjave turskog ministra vanjskih poslova, Davutoglua, date u društvu Mustafe Cerića i Bakira Izetbegovića, a prilikom "privatnog" boravka istog BiH za vrijeme nedavnog Malog (ramadanskog) Bajrama:

"BiH je naš dom, BiH je naša porodica. Kao što to reis Cerić reče, ovo je sastanak koji čekamo više od stoljeća. Bili smo ovdje, ovdje smo i bit ćemo ovdje zauvijek." Ovaj nečuveni diplomatski skandal nije naišao ni na kakvu osudu državnih organa, prvenstveno Predsjedništva Bosne i Hercegovine.

Da bi stvari bile jasnije, zamislimo da njemački ministar vanjskih poslova dođe u Pariz, nađe tamo grupu istomišljenika i javno kaže kako je Njemačka okupacija Francuske bila civilizacijski poduhvat, kako je njegov dolazak susret sa historijom, kako su Nijemci bili tamo, kako sada jesu i kako će zauvijek biti. Bio bi istog časa označen kao persona non grata i letio bi naglavačke iz Francuske. Jednom se francuski političar Le Pen drznuo da kaže kako njemačka okupacija Francuske i nije bila tako strašna. Cijela francuska javnost se digla na noge i Le Pen je bio prisiljen da se istog časa izvini francuskom narodu. Ovo poređenje koje je dato moglo bi se umnožiti u nedogled. Kao što Turci svojataju BiH zato što su na našim prostorima bili kao okupatori pet stoljeća, Grci bi mogli, s mnogo više prava, polagati pravo na dijelove Turske, na primjer na Konstantinopolis (današnji Carigrad), jer su tamo bili oko tisuću godina. A i Jermenija, nad čijim je narodom Turska počinila genocid, mogli bi reklamirati dijelove Turske. A što bi tek Kurdi imali reći, itd.

Ovo nije prvi put da Davutoglu izjavljuje slične stvari. On je već obznanio kako je "soft", "prijateljsko" zaposjedanje BiH dio državne politike Turske. Istovremeno, on svaki čas dolazi u Rašku, Sandžak i priprema teren za izdvajanje tog teritorija iz Srbije, a uz punu podršku srbijanske vlade.

Bujrum! Ali ovo nije Srbija već Bosna i Hercegovina. Cerić može govoriti koliko hoće kako nema nikakve razlike (fizičke, mentalne?) između Bošnjaka-muslimana i Turaka. Slično, i turski  premijer Erdogan, dan nakon pobjede njegove stranke na izborima u Turskoj, BiH stavlja isključivo u kontekst islamskog svijeta, a stanovnicima Bosne i Hercegovine pridodaje semitske oznake i istu vjeroispovijest izjednačavajući ih s Libanoncima, Sirijcima i Palestincima što nije korektno ni diplomatski, ni etički, ni faktično i što je u svakom slučaju čista laž. Cerić, Erdogan i svi ostali koji smatraju da je Turska "duhovna majka Bošnjaka", trebalo bi da znaju da u BiH žive i dva krišćanska naroda: Hrvati i Srbi koji nimalo ne misle da je Turska okupacija ovih područja bila civilizacijska.

Ne smatraju ni da je BiH dio Turske ni da će to više ikada biti. A ako već to bude bilo, što se, nažalost, čini realnom budućnošću, onda ta neoosmanska "civilizacijska okupacija" ne može, u Bosni i Hercegovini, zahvatiti područja koja obitavaju Hrvati i Srbi. I sada ulazimo u srž problema.

Naime, cijela bošnjačko-platformaška priča o funkcionalnoj BiH koja, eto, iz praktičnih razloga mora, u mnogo čemu biti centralizirana, nije ništa drugo već borba za teritorij. Bošnjaci imaju jednostavnu logiku koja, naizgled, zvuči zdravorazumsko i u njihovim očima opravdava njihovu ekspanziju: Hrvati, tvrde Bošnjaci, imaju svoju rezervnu domovinu, Srbi isto tako, pa je red da i mi imamo našu državu. Zahvaljujući hrvatskim petokolonaškim partijicama, te "bošnjačkom Incku" i njegovom antipravnom dekretu, bošnjačko-platformaške partije su dobile mogućnost da ovladaju cijelom Federacijom na račun Hrvata. Oni će od sada ubrzano nastaviti egzodus iz BiH ukoliko njihovo političko vođstvo ne organizira referendum tamošnjeg hrvatskog puka i ne stvori svoju autonomnu jedinicu.

Pošto, kako se sada čini, nema mnogo šanse da se to posljednje desi, BiH bi ubrzo mogla biti sastavljena od dva, relativno etnički čista entiteta: bošnjačkog i srpskog. Ako se planovi "platformaša" ostvare, na redu je i srpski dio BiH, a "međunarodna zajednica" sve radi da se i ta druga bošnjačko-turska faza realizira. Sve u svemu, imajući SAD, Tursku i (druge) islamske zemlje kao podršku, Bošnjaci su postali samouvjereno arogantni i prijete dvjema krišćanskim nacijama: Srbima i Hrvatima. Zna se da je Lagumdžija izjavio da ukoliko Hrvati budu ostvarili svoju autonomiju u BiH, da će biti krvi do koljena, te da će Tripoli biti pravi Dizniled u odnosu na BiH. Prije par dana, ne imenujući direktno na koga se to odnosi (najvjerovatnije na Hrvate "autonomaše"), Bakir Izetbegović objavljuje, na dan Šehida, jednako ratničko-stravičnu izjavu:

"Probosanske snage mogu odbarniti Bosnu i Hercegovinu posigurno. Kad su mogle to uraditi '92. godine sigurno mogu i 2011. i 2012. Dakle, ovdje će uvijek biti ljudi, evo ovoga kova, kojima smo ovdje okruženi, koji su spremni život rizikovati i dati za Bosnu i Hercegovinu, a Bosanci i Bošnjaci su rođeni ratnici. To su dobri ljudi, ali kada nagazite na njih onda dobijete ono što su dobili dušmani '92 godine, pa su se začudili s kim imaju posla. I mislim da su pelcovani za dugo vrijeme, neće im za dugo vrijeme na um pasti da napadnu ni Bosnu ni Bošnjake, ni Bosance i Hercegovce."

Na kraju, izgleda da se više ne postavlja pitanje: čija je BiH, već čija će biti. Ako Hrvati i Srbi ne prevaziđu svoje međusobne strahove i ne prestanu optuživati jedni druge, a što neprestano rade, referirajući se na bolne momente i pokrete njihove povijesti: NDH, Jasenovac, Blajburg, Vukovar, "Oluja", ustaše, četnici, itd., i ne pruže zajedno otpor staro-novom protivniku koji je u punoj, skoro nezadrživoj, ekspanziji, Bosna i Hercegovina će u dogledno vrijeme biti bošnjačko-turska.

• Politički analitičar iz Čikaga Srđa Trifković upozorava da sa suđenjem bivšem komandantu Glavnog štaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku Mladiću predstoji do sada neviđen pritisak da se elementi državnosti Srpske svedu na najmanju mjeru, s konačnim ciljem njene likvidacije, ali da Srbi na svojoj strani imaju pravo, pravdu i istorijsku istinu, te da u toj borbi nemaju čega da se plaše. Trifković naglašava da je nepristajanje na dalje ustupke i odlučno odolijevanje novim pritiscima jedini recept opstanka Srpske. U odlučnosti da sačuvaju Srpsku, suprotstavljanju srebrničkom mitu i hipoteci kolektivne krivice, kaže Trifković, Srbi na svojoj strani imaju pravo, pravdu i istorijsku istinu.

- Od trenutka potpisivanja Dejtonskog sporazuma Republika Srpska je izložena pritiscima sa Zapada. Sa suđenjem Mladiću predstoji do sada neviđen pritisak da se taj posao privede kraju kroz poricanje legitimnosti njenog postojanja na osnovu tvrdnji o genocidnosti - objasnio je Trifković.

On smatra da Zapadu ipak nedostaju materijalni i politički resursi da taj projekat odradi do kraja i da se u Butmiru pretprošle godine vidjelo da su počele prijetnje "praznom puškom". Trifković je ocijenio da hapšenje Mladića neće doprinijeti boljitku srpskog naroda bilo na istočnoj strani Drine ili na zapadnoj, istakavši da "programirani nazovi analitičari i komentatori zapadne medijske mašine" već ponavaljaju da sad postoji još jedan dokaz da sa Srbima funkcionišu samo pritisci, prijetnje i iznuđivanja.

- Kao prvo, na Zapadu se već poteže pitanje zašto srbijanska policija nije mnogo ranije ušla u trag Mladiću ako se zaista krio kod rođaka, jer je trebalo da ti ljudi budu pod prismotrom - dakle, ili je Srbija bila nevoljna da ga uhvati, ili ima nesposobne organe bezbednosti. Kao drugo, biće izvađen i poluzaboravljeni Hadžić - poput nekog džokera iz rukava - kao dodatni adut zašto ta već mitska Evropa za Srbiju i dalje ostaje samo nedostižna šargarepa na kraju štapa - rekao je Trifković.

Ocijenivši da je bilo neprijatno gledati "teatralni nastup" predsjednika Srbije, Borisa Tadića, nakon hapšenja generala Mladića, Trifković je ocijenio da ni Srbija, ni Vlada Srbije, a ni Tadić lično, neće izvući nikakve poene iz ove "turobne rabote".

- Odgovorno tvrdim da pristupanja Srbije EU neće biti još dugi niz godina. To, naravno, i nije tako loše, imajući u vidu hroničnu finansijsku i institucionalnu krizu u kojoj se EU nalazi već godinama. Kao što je britanski analitičar Džon Lohland primetio, Srbija je izgleda jedini pacov koji želi da se ukrca na brod koji tone, umesto da s tog broda beži glavom bez obzira - naglasio je politički analitičar iz Čikaga. Govoreći o predstojećem suđenju generalu Mladiću, Trifković je istakao da nema sumnje da će to biti suđenje srpskom narodu u cjelini, budući da je od početka Haški tribunal imao samo jednu svrhu - da kvazipravnim sredstvima retroaktivno ovjeri političku presudu zapadnih centara moći da su Srbi glavni krivci za sva zbivanja na Balkanu. Ocijenivši da je savršeno legitimno što general Mladić kaže da ne priznaje Haški sud, Trifković je naglasio da je Međunarodni krivični sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji ilegalna tvorevina, stvorena sa ciljem pružanja pokrića nezakonitoj balkanskoj politici koju još od ranih 1990-ih vode zapadne sile predvođene SAD.

- Ilegalnost tog suda datira od samog njegovog nastanka, pukom Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN, od 25. maja 1993. godine, a ne odlukom Generalne skupštine, koja bi ga učinila zakonitim. Politička svrha jasna je i iz dosadašnje prakse te institucije: od orvelovske, na barem milion Srba primenjive formule "zajedničkog zločinačkog poduhvata", preko etničke disproporcije u optužnicama, do skaradnih presuda Haradinaju, Oriću, Deliću... - rekao je Trifković. (Srna)

Među mnogim parolama podrške generalu Mladiću našla se i poruka "Uzeli ste nam orla, ali je ostalo gnijezdo", dok je na prilazima Kalinoviku stajao veliki transparent - Dobro došli u Mladićevo i svi smo mi Ratko.

Predsjednik BORS, Pantelija Ćurguz, rekao je da je general Mladić ostavio trajni zadatak srpskom narodu da čuva i gradi Srpsku.

- Niko na svijetu, izuzev Jevreja, ne zna bolje od nas Srba "milosrdne anđele" zločina i genocida. Niko ko ne zna gdje su Gradina i Jasenovac i ko bar jednom nije svratio na najveće balkansko gubilište u prošlom vijeku neka ne pominje nikoga i ništa i neka ne traži ni utjehu ni pomilovanje - rekao je Ćurguz.

On je poručio, kako je rekao, mentorima zla i projektovanog zločina da ne misle da su Srbi zaboravili ko je, kad i gdje počeo rat, ko je ga projektovao i finansirao i ko ga je i kako završavao. Ćurguz je rekao da nije zaboravljeno ni ko je baštinio islamske deklaracije prije Al Kaide, koga su klale crne hrvatske legije, handžar divizije i druge fašističke palange, a na čijoj strani su bili srpski sinovi.

- Sada najgori hoće da sude i unište najbolje, a general jeste naš časni sin, najbolji srpski oficir 20. vijeka - rekao je Ćurguz i dodao da oni koji hoće da sapiraju obraz srpskih vojnika moraju znati da je on svet i čist, jer ga sapiraju suze srpskih majki vjekovima, zbog onih koji su poklali nejač u prošlim ratovima. Predsjednik Predsjedništva BORS, Dražan Perendija, poručio je da će general Mladić živjeti dok je živ i jedan Kalinovčanin i Srbin.

- Nema grijeha na tvojoj duši, isto kao što nema grijeha na duši tvojih boraca koje si hrabro i junački vodio - poručio je Perendija generalu Mladiću.

Načelnica opštine Kalinovik, Mileva Komlenović, rekla je da su se ljudi okupili na mjestu ponosa i prkosa da pokažu da nisu zaboravili ko je čuvao njihova ognjišta i kolijevke i ko je Srbe vodio kada im je bilo najteže.

- Ako je neko optužen, to ne znači da je kriv i ne prihvatamo da čovjeku takvih moralnih, ljudskih i profesionalnih vrijednosti može biti stavljeno na teret bilo šta nečasno - poručila je Komlenovićeva. Ona je istakla da Kalinovčani ponosno ističu da je ovaj zagorski krš iznjedrio časnog i velikog vojskovođu i heroja srpskog naroda, koji će to uvijek ostati. Delegacija boračkih organizacija posjetila je i rodnu kuću generala Mladića u selu Božanovići.

                          Srđan Šekara, Fokus (nedelja, 29. maj 2011.)

 HEROJ NE MOŽE BITI ZLOČINAC

Posljednji susret i javno pojavljivanje pred novinarima general Ratko Mladić imao je u srijedu, 26. juna 1996. godine, u Centralnom klubu Vojske Republike Srpske u Banjoj Luci, uoči obilježavanja Vidovdana, krsne slave Vojske Republike Srpske. U to vrijeme, odnosno dolaskom pripadnika IFOR u BiH, pojačana je medijska kampanja protiv generala Mladića, koji se morao povući u ilegalu. Upravo zbog toga, dva dana prije Vidovdana održao je pomenutu konferenciju za novinare, da bi se odmah potom iz Banje Luke vratio u Han Pijesak, gdje je ostao sve do 7. novembra 1996. godine, kada ga je pod pritiskom bivšeg visokog predstavnika Karla Bilta i mnogih zapadnih diplomata, dužnosti načelnika Glavnog štaba VRS razriješila tadašnja predsjednica RS, Biljana Plavšić.

Od tada i počinje potraga i bjesomučna medijska hajka protiv srpskog generala Mladića u bošnjačkim i zapadnim medijima i traje skoro deceniju i po. Prije nego što u cijelosti prenesemo posljednje javno obraćanje i kompletan govor generala Mladića, koji je u posjedu redakcije "Fokus", podsjetićemo i na prve "bliske susrete" koje je generalova pratnja imala s pripadnicima IFOR. Naime, odmah poslije pomenute pres-konferencije, general Mladić je, ni sam ne vjerujući da se tako može dogoditi, posljednji put napustio Banju Luku. Već tada, na putu prema Han Pijesku, gdje je bio stacioniran Glavni štab VRS, u mjestu Smrtići, kod Prnjavora, Mladićeva pratnja se sukobila s pripadnicima IFOR. Uspjeli su da ih bez većih problema savladaju i zavežu "SAS-ove specijalce" za transportere na barikadi koju su unaprijed postavili. Poslije prve prepreke generalova pratnja je uspješno izbjegla još dvije zasjede, i to na raskrsnici prema Šamcu i nadomak Brčkog. Istina, u to vrijeme pripadnmci IFOR imali su mandat da mogu hapsiti lica koja se nalaze na javnim optužnicama Haškog tribunala samo u slučaju da ih sretnu u toku svojih redovnih aktivnosti. Od tada ne prestaje potraga za Mladićem, a simptomatično je da su ga snage bezbjednosti Srbije uhapsile mjesec dana prije nego što će se navršiti decenija i po od kada je komandant VRS napustio Banju Luku.

"Fokus" u cijelosti objavljuje posljednji govor i javno obraćanje novinarima u Centralnom klubu VRS, održano 26. juna 1996. godine:

Borili smo se za pradjedovska ognjišta

"Vojska Republike Srpske, srpski narod, pravoslavno sveštenstvo i Republika Srpska, ove godine Vidovdan, slavu Vojske, prvi put proslavljaju u miru i slobodi, časno i dostojanstveno čuvajući i njegujući najljepše tradicije i običaje srpskog naroda. Mir, nacionalna i duhovna sloboda i Republika Srpska rezultat su četvorogodišnje borbe srpskog naroda i njegove vojske. Zahvaljujući hrabrosti i odricanju, Vojska je ovaj ratni period krunisala pobjedom. U krvi i znoju srpski rodoljubi odbili su sve nasrtaje na srpski narod i ostali čvrsti i stameni u očuvanju srpske zemlje. Prema tome, borba za oslobođenje i zaštitu srpskog naroda krunisana je Republikom Srpskom, u koju su pripadnici Vojske, poginuli borci i invalidi, dali najviše. Takvi rezultati su proizvod visoke svijesti i odlučnosti pripadnika Vojske da sačuvaju srpski narod od predviđenog genocida i stvore uslove za formiranje srpske države. Srpski narod zapadno od Drine i njegova vojska energično su se oduprli najezdi muslimanske vojske, Hrvatskog vijeća odbrane, Vojske Republike Hrvatske i snaga najjače svjetske vojne organizacije, NATO, podržanih tokom cijelog rata neviđenom političkom, diplomatskom, psihološko-propagandnom i materijalnom podrškom svjetskih moćnika - krojača novog svjetskog poretka. Učinjeno je to osloncem na vlastite snage, bez prijatelja i saveznika i njihove pomoći, izuzev određene bratske pomoći iz Savezne Republike Jugoslavije i časnih izuzetaka iz svijeta. Naš narod i borci znali su zašto se bore, a borili smo se za svoj narod i pradjedovska ognjišta, za pravdu i jednakost, kakva je data našim neprijateljima - pravo na samoopredjeljenje i državnost.

Vjerovali smo u te ideje i dalje vjerujemo da nikakva sila nije mogla umanjiti ideje i oduzeti nam to pravo. U toj neravnopravnoj borbi, Vojska Republike Srpske ostvarila je briljantne rezultate, za šta svim pripadnicima Vojske Republike Srpske ispred Glavnog štaba VRS i u svoje ime zahvaljujem. Posebnu zahvalnost dugujemo najboljim srpskim rodoljubima koji su ostali na vječnoj straži slobode i ugradili svoj život u temelje Republike Srpske, a ne tako malo njih postali su ratni vojni invalidi. Takva odricanja boraca i žrtvovanje poginulih boraca i invalida, srpski narod ne smije nikad zaboraviti, a nad njihovim sjenima moramo se klanjati i odavati dužno poštovanje brigom za njihove porodice. Dejtonski sporazum je našim ljudima donio prijeko potreban mir. Zaustavljena su borbena dejstva i stradanja, pa se i život počeo vraćati mirnodopskim tokovima. Moram da kažem da je VRS ispoštovala, tačno i na vrijeme, sve odrednice Dejtonskog sporazuma koji se odnose na vojni dio sporazuma, a nema razloga da tako ne bude i ubuduće. Mir u kojem se danas nalazi srpski narod i Republika Srpska nestabilan je i nesiguran, jer naši neprijatelji, pomognuti svjetskim moćnicima, nisu ostvarili željene ciljeve, pa i danas prijete. Nove bojne pokliče koji se povremeno čuju sa hrvatske i muslimanske strane treba ozbiljno shvatiti i pripremati se, da ne bude iznenađenja. Zato, u narednom periodu moramo znanjem i iskustvom, visokom organizacijom rada, upornošću i požrtvovanošću, težište svojih aktivnosti usmjeriti na obuku i osposobljavanje starješina i komandi, vojnika i jedinica za uspješno izvršavanje zadataka u odbrani slobode i integriteta Republike Srpske i interesa srpskog naroda u cjelini. Moram da kažem da mnogi zaboravljaju na hiljade hrabrih srpskih sinova koji su u temelje RS uzidali svoj život, zaboravljaju se invalidi, mučki pobijeni Srbi, stotine masovnih grobnica i hiljade onih koji još čame u hrvatskim i muslimanskim kazamatima, čekajući slobodu. Briga za njih mora biti prvorazredan zadatak svih patriotskih snaga i subjekata naše države. To nije samo socijalno, već duboko moralno pitanje. Vojska Republike Srpske prilagođava svoju aktivnost mirnodopskim uslovima života i rada, a Glavni štab Vojske i komande jedinica grade monolitne jedinice za izvršavanje zadataka odbrane naše domovine. Mnogo se učinilo na tom planu, a potpisom Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja na tlu prethodne Jugoslavije u Firenci utvrđene su osnove za ukupnu organizaciju sistema odbrane, pa se mora nastaviti u tom pravcu. Ne treba zaboraviti da Vojska postoji i u miru i da je jedan od najvažnijih činilaca da bi postojala i opstala država. I za Republiku Srpsku, bez obzira što je rat završen, Vojska mora biti instrument u koji će država polagati sve ono što treba jednoj savremenoj vojsci, pogotovo danas, kad je mir još nestabilan. Jer, bez obzira na međunarodne snage, obećanja svjetskih moćnika, garant mira i odbrane srpskog naroda i Republike Srpske može biti samo VRS. Moram da istaknem da je Vojska instrument države koja ima svoje zadatke, obaveze i prava. Želim da kažem da Vojska mora ostati vanstranačka, ili bolje rečeno nadstranačka, te da predstojeći izbori ne smiju uticati na Vojsku, ali će sigurno svaka partija koja bude učestvovala u vlasti morati da vodi brigu o Vojsci, bez uplitanja u stručnu tematiku Vojske. Uostalom, na našem oficirskom i komandnom kadru, koji je ostao na visokom profesionalnom nivou, zavidjeli su nam mnogi tokom proteklog rata. Protekli period rata nije pokazao preveliku brigu za Vojsku od strane državnih organa. Često je Vojska bila prepuštena sama sebi, ali i tada, zahvaljujući samo visokoj svijesti i moralu srpskog borca i komandanta, nismo pokleknuli. Izdvajanja za Vojsku iz budžeta države tokom rata iznosila su do deset odsto stvarnih potreba, pa su se jedinice i komande morale same snalaziti za preostala sredstva. Šta je to bilo preče finansirati u ratu i odbrani naroda od Vojske, koja je vodila i iznijela ovaj rat na svojim plećima? Vojska RS s velikim borbenim rezultatima je stvaralac i zaštitnik Republike Srpske. Iz ovog rata mnogi borci izašli su kao invalidi, a porodice poginulih i nestalih boraca u mnogim sredinama već zaboravljeni i prepušteni sudbini i zaboravu, što se ne smije dozvoliti.

Iako su prestala borbena dejstva, život Vojske mora teći dalje. Vojsci je neophodna odjeća, hrana, lična primanja, zdravstveno obezbjeđenje i sredstva za transformaciju. Vojska je stub države, kako kažu savremeni teoretičari. Neki su zaključili da je rat završen i da im Vojska nije potrebna. Međutim, ona mora da živi u miru, zbog sigurnosti srpskog naroda. Prema tome, hitno se mora zahtijevati odgovoraniji odnos nadležnih državnih organa na obezbjeđenju Vojske neophodnim sredstvima za izvršavanje njenih osnovnih zadataka, a u okviru toga izvršenje predviđene transformacije i normalan život Vojske.

Obezbjeđenje Vojske, rješavanje statusnih pitanja boraca, invalida i porodica poginulih boraca i oslobađanje naših ratnih drugova iz hrvatskih i muslimanskih zatvora moraju se rješavati po hitnom postupku, jer od toga zavisi život i opstanak Republike Srpske. Ne smije se dozvoliti nikome da zapostavlja pitanje odbrane, jer je ovo samo prividan mir, a stvaran mir će prije svega zavisiti od naše snage, tehničke opremljenosti, obučenosti i motivisanosti pripadnika Vojske i stanovništva da se odupre svim eventualnim nasrtajima na srpski narod i Republiku Srpsku.

Potrebno nam je više razumijevanja da se prevaziđu unutrašnji problemi i nesporazumi i organizovano krene u obnovu i razvoj porušene zemlje. Brže se moraju rješavati statusna pitanja boraca i normalni uslovi za obuku i transformaciju naše vojske. Svi moramo znati da je odbrana zemlje najveća obaveza i dužnost svih struktura društva. Odbrana mora jačati, bez obzira na prisustvo međunarodnih snaga, obećanja i garancije svjetskih moćnika u potpisanom Dejtonskom sporazumu. Na to nas obavezuju žrtve i opšti ciljevi borbe za slobodu i ujedinjenje srpskog naroda u jednu državu. Na kraju, još jednom koristim priliku da svim oficirima, podoficirima, vojnicima i radnicima u Vojsci Republike Srpske čestitam Vidovdan - slavu Vojske Republike Srpske, a srpskom narodu, pravoslavnom sveštenstvu i organima vlasti veliki duhovni i državni praznik."

 R. JOVIĆ

Ako je Kosovo, sa manjim oblikom suverenosti od Republike Srpske, dobilo samostalnost, uz apsolutnu podršku Muslimana i Hrvata u BiH, zašto onda i Republika Srpske ne bi dodila samostalnost?

Đinđić je ubijen ne zato štz je izdao Slobodana Miloševića, već što je otkazao poslušnot svojim sponzorima, kada je rekao: ''AKO KOSOVO DOBIJE NEZVISNOST, MI ĆEMO REPUBLIKU SRPSKU PRIPOJITI SRBIJI''.

Naša anktta je:  da li vjrujete da je kraj trojedne Bosne i Hercegovine?

Odgovore šaljite u rubrici komentri.

Zahvalni Adinistratori. 

MI SMO ONI KOJI SU SE NAŠLI U OVOJ IZRECI:
''KO ISKRENO I STRASNO LJUBI ISTINU, SLOBODU I OTADŽBINU,
SLOBODAN JE I NEUSTRAŠIV KAO BOG,
A GLADAN I PREZREN KAO PAS''.

Petar Kočić

PIŠITE ARGUMENTOVANO I ODGOVORNO, STAVITE SVOJ PEČAT ISTINE NA OVAJ BLOG...

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• REFORME ILI GRČKI SINDROM U REPUBLICI SRPSKOJ
• IZETVEGIVIĆ PRODAO SREBRENICU
• Помен и парастос Дражи Михаиловићу, 13.03.2012.
• NEZADOVOLJNI BORCI REPUBLIKE SRPSKE
• Neobjavljeni intervju RATKA MLADIĆA
• Мајкла Роуза, бившег команданта снага УН у Босни MAJKL ROYZ, KOM. SNAGA UN U BiH
• DADA VUJASINOVIĆ UBIJENA ZBOG DOKUMENTACIJE
• ISTINA O HAPŠENJU RADOVANA KARADŽIĆA
• Nedeljko Žugić: Intervju za RTV IS (Dejan Kerleta)
• Emir Vlajki
• HOMOSEKSUALCI BEZ BOŽJE I RODITELJSKE ZAŠTITE
• TIHIĆ, KAO I ALIJA, NAJAVLJIVAČ RATA
• PREKO HILJADU GODINA ZATVORA ZA SRBE
• Mi cemo zavrsiti u potpunom kolonijalnom ropstvu
• VIĐENJE UNAPRIJED
• GORAK PRIJEKOR SRBIMA
• PROGNOZE
• SVOJATANJA
• OTVOREO PISMO BORCIMA REPUBLIKE SRPSKE
• НАГРАЂЕНИ ДЕЗЕРТЕРИ ГРАДЕ СПОМЕНИКЕ
• SLIJEDI PRITISAK NA REPUBLIKU SRPSKU
• SVI UZ GENERALA
• Anketa: DA LI JE OVO KRAJ TROJEDNE BOSNE I HERCEGOVINE
• CRKVA: BOGU SE MOLILI A UDBI ISPOVIJEDALI
• ZACRNIO KRIMINAL NA PALAMA
• NARODNA SAČEKUŠA
• STAGFLACIJA JE VIŠAK NEMANJA
• Čestitamo!

• ČLANCI SA DRUGIH ELEKTRONSKIH I ŠTAMANUH MEDIJA [17]
• GLAS NARODA [8]
• BORCI GOVORE [2]
• DEZERTERI U JAVNIM PREDUZEĆIMA [0]
• Generalna [1]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom